Učitelj

БЕЛЕШКЕ 319

Крета Јонић, Милева Антоновићева, Петар В. Ђурић, Никола Соколовић и Милутин Станковић.

За време ове скупштине у новој згради учитељског конвикта била је приређена изложба учила која је постигла леп успех. Пре подне 6. новембра свечано је освећена нова зграда учитељског конвикта у присуству БОВ. епископа Бачког г. М. Шевића, жупана и градоначелника новосадског и многобројног света, учитеља и учитељица. У вече је био концерат са игранком који је такође врло лепо успео.

Нова школска зграда. У недељу, 14. новембра ове год., освећена је нова школска зграда у селу Јазовнику, у срезу посаво-тамнавском округа подринског. Школска зграда је грађена у режији и саграђена је ове године. У њој има: две лепе учионице, канцеларија, соба за служитеља и ходник. Освећење су извршили окружни протојереј и два свештеника, у присуству великог броја грађана и грађанки ове школске општине и гостију. За подизање ође школске зграде вајвећа заслуга припада, енергичном и вредном председнику општинском г. Буби Ивамовићу, окружном посланику.

Тога дана, после освећења, на предлог седог свештеника г. Петра Отефановића, основан је „фонд“, за који је одмах дао, као основни прилог, 5 динара. Тај дан, као дан недеља, проведен је у дивном народном весељу. 6

Крајње је време било заиста са подизање ове школске зграде којом је замењена пређашња као посве неудобна и нездрава, и само се може честитати факторима, који су допринели да се она пређашња ругоба замени овом модерном зградом. |

Нека је срећно! |

Конференције за ширење писмености. Иницијативом г. др. Чедомира Марјановића, државе ву у месецу јулу ове године у Врњачкој Бањи три конференције на којима се расправљало питање о лакшем ти брожем тпачину шмрења писмености у нашем народу. Ковференције су биле свега три дана (17., 19., и 21. јула). На њима су узимали учешћа у говору највише учитељи, па онда професори, адвокати, правници, свештеници, трговци и један народни посланик (г. Милош Ћосић). Што је од већег значаја на конференцији су узимали учешћа и наша браћа професори, учитељи и свештеници и ван Краљевине Србије (0с0бато из Босне). После исдрпљеног реда на овим конференцијама донета је резолуција у којој су нарочито наглашени узроци неширења писмености код сеоског становништва, као и које би се мере противу овога данас могле предузети. Те су мере: „1. Школу сеоску треба реформисалам у дужу потреба сеоског становнишлава, јер ће се само тим пушем задобшим љубав сеоског слаановнишлава према школи, писменосшњ и просвешњ у опшлав; 2. Настатим преко набледениг да се подигне тито већи број школе, а подизање шкоља и њигово издржавање олакшати и поставилац ма бољу ч солидпију основу; 3. Код падлљемснит војни жругова учити све шлао тареба да се развију курсеви за неписмене, те да се писменост у војсци подигне од 4196 на 9096; п 4. Позвати све родољубе да настану свима силама да се уреди што "већи број аналфабетнлше курсева.“ — Овако спољашње интересовање за народну просвету нама је мило и драго, па и ово. Више о овоме има у листу „Светлости“ сзеска јули август 1910. год.