Učitelj

А

– к њи же в н'о СР 197

СА

Ђуро Штадтјер. Најглавније тешкоће учитељ. раду. Цетиње. Штамиано у Кр. Цр. Држ. штампарији 1910. Цијена, 0,80 дин.

Уредба о уређењу берива учит. лица у срп. прав. школама у Б. и Херцеговини и Дисциплинарна правила за учитеље, Издао Велики Управни и Просвјетни Савјет у Сарајеву. Сарајево 1910.

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СПОВЕНСТВУ

ПОЉАЦИ У АУСТРИЈИ.

Реч јео Пољацима у Галицији и њиховим просветним приликама. “

Да би извукли што више користи за просветни и економски напредак свога нареда, Пољаци у Аустрији помажу политику аустријских Немаца. И само на тај начин омогућен је у Астрији антинародносни режим. Напредак Пољака у Галицији очевидан је. Школе су им уређене и уживају пуну слободу и у националном погледу. Тако исто развиће њихове привредне и индустријске снаге у Галицији нагло расте и напредује. Заштићени званичним апаратом Пољаци су себе потпуно обезбедили културом и индустријом на штету других словенских народа у Аустрији. Егоистични и задахнути себичном визаитијском политиком, Пољаци су склопили политички блок с Немцима, да би могли што бевобзирније поступати с Русинима у Галицији- Сами Немци распаљују мржњу између ова два словенска народа у Галицији. И већ се осећају последице те мржње! Школска смладина Пољака запојена је нечувеном мржњом према омладини Русина Врло су чести крвави сукоби између омладине Пољака и Русина. Пољаци су у Гоњењу Русина и њихове школске омладине беспримерни. Они заборављају општи интерес словенски и пригрливши само свој сопствени, омогућили су и себи а и бечкој влади да без икаквих бојазни уради и једна и друга страна оно, што иначе не би смели урадити. Па при свем том, више је но сигурно, да Немци не мисле о Пољацима ни мало боље него о другим народностима. Пољаци су за њих још увек, као и сви Словени, непоуздан елеменат, и само до згодне ирилике, па ће и они осетити оно исто, што остали словенски народи у Аустрији још одавно осећају. У потврду овога навода говори рад бечког немачког клуба, који је позвао професора др. Хеча, да дође у Беч из Познања и одржи просторијама тога клуба једно предавање о Пољацима. Др. Хеч одазвао са овоме позиву, дошао је у Беч и одржао предавање. То је иредавање значајно баш због тога, што др. Хеч правда насилну германизацију Пољака помоћу школа и других просветних институција. Истина, он се труди, да тој шовинистичкој политици Немаца порекне карактер праве насилне германизације Пољака, доказујући, да су Пруској, на њеној источној гра-