Učitelj

УЧИТЕЉЕВ РАД ВАН ШКАЛЕ - 399

Није то било једанпут да сам носио томе учитељу многе поклоне „реграцију“, да бих добио једну шољу гушче масти за некога у кући који је кашљао велики или макар и мали кашаљ који подуже траје пошто се ова маст употребљавала противу кашља.

То је био стари учитељ каквих је било мало; али ми данас имамо и млађих учитеља, који гаје живину са пажњом и са разумевањем, и на нашу радост има их повише за то заузетих, и нису више тако ретки са лепим успесима у томе раду. Тако у подринском округу већ је један умножио „плимесрок“ код свију сељана, те лепу корист отуда имају. У Алексинцу и околини предњаче опет учитељи у клубу живинарском, и стекли су тамо лепог признања код своје околине на томе послу.

У Посаво-Тамнави по причању бившег ревизора њихових школа сазнао сам да многи учитељи као по неком плану умножавају боље врсте живине, један једну, други другу, гајећи сваку засебно и у чистој крви.

Један учитељ крагујевачки, добро познат као усталац у једној грани привредној, пише једном приликом о томе какве би услуге могао учитељ чинити и овој грани привредној и себи самоме п удобнијем животу своме, кад се зна како је учитељима веома потребно у њиховом усамљеном боравишту имати живине за сопствену потребу а често и за дочек својих колега или др. пријатеља народа што се тако често наврћу учитељу у госте, којом се приликом пиле и јаје понајпре принесе на жртву томе пријатељском свраћању.

Учитељи су као паметни људи брзо ухватили рачун, да им ваља бирати, кад већ живину морају држати, да држе тако одабрану како би од ње одиста имали доста крупнах и свежих јаја, а кад престану носити те дођу под нож онда да кокош или пиле још и као печење има своје вредности.

И право је кад хране живину да знају шта хране и да отуда имају вајде. А колико углед учитеља скаче у народу и пред његовим суседима кад он има чим да се похвали и нешто боље за углед сељацима истакне то се по себи разуме.

То су мали вићани рачуни које подмирује учитељ бавећи се живинарством ; али ву овде и много крупнији рачуни по средини кад се узме да малена Данска узима за јаја преко 40 милиона динара, Ирска око 80 милиона, Русија око 200 милиона, а наша најближа Бугарска око 18 милиона динара годишње.

Не износимо ми ове цифре за доказ да су то учитељијурадили, нити да то они могу у нас учинити да Орбија дође ма и близу Бугарској која је већа или Данској која је богатија и ближа, главном центру трговине с јајима. Не, ми ово износимо с тога што знамо да су задружан, покрет у нас учитељи најживље прихватили, а задругарство је онај облик који је Данској идругима помогао који је и у нас данас најподеснији да и овоме послу живинарскоме полета да. То је оно што ми од њих желимо, и за то их молимо да се за то и з узму.