Učitelj

434 У“ ч и тон ЈБ

136 38 == === =

о мажењу, подобности кретања, о развићу говора, о чулима своје беде и о многим другим предметима.

Неколика од највећих антрополошких друштава — у Инглеској, Француској, Немачкој и Италији — издала су мале ручне књиге, које ће упутити и нешколоване посматраче, што живе међу дивљим народима, како ће прикупљати још замршеније податке него што су поменути податци из дечје психологије, јер обухватају говорно благо, верске обичаје и идеје и социјална уређења. При свем том научници обилато употребљавају извештаје из оваких извора. Нешто праксе са оваквом грађом уз нешто искуства у прибирању података. 0 извесном предмету, оспособљавају стручњака да савлада тешки проблем извора. заблуда, да их отклања, да среди податке и да их кадшто преобрази, као што произвођач сахатног пругла преобраћа сирову руду рудареву у производе ве“ лике вредности.

Ствар стоји од прилике тако, као кад лекар испитује мајку о њену оболелом детету, или као кад судија. испитује необразованог сведока. Ну, уопште, критичари чине неправду оним лицима, која шаљу извештаје о деци. Између неколико хиљада извештаја, са којима сам се непосредно или посредно занимао, многи су потекли од знатних професора великих школа, још више од свршених великошколаца, 4 највише од студената. Други истраживачи стекли су вежбом ретку умешност, да прикупљају драгоцене податке од својих ученика. Нико не може достојно оценити тешкоће ове области или методе за успешно оклањање његово, ако није сам прикупио велико искуство у овој врсти рада. Овај начин проучавања је проблем стручњака, при чему само миш љења стручњака имају вредности.

Наведене замерке неће никад утицати на људе, који су ступили у личну везу са проучавањем деце. Али није можда тако са другом једном врстом критике, која је недавно покушала, наиме да ли би педслогија требала да буде оруђе или средство за проучавање човечјег духа уопште, или у најбољем случају пова путања за продирање у стару област опште психологије одраслога човека.

Да разгледамо ову критику. Доиста, има једна велика група пенхичких чињеница, које ишчезавају много раније него што се достигне зрелост, не остављајући никаква трага. Покретно пливање и пузање у мале деце, фетиши дечји, многе појаве плакања и кукања, лутке, страх и плашња од великих зуба, очију и крзна,