Učitelj
ПЕДОЛОГИЈА И ВАСПИТАЊЕ 437
ће се после неког времена, скупљањем великог материјала чи њеница, моћи извући драгоцени закључци.
Један од поменутих аутора може донекле послужити · као згодна илустрација опасности, да се на монопедиској основи, посматрањем само једнога детета, подижу спекулативне последице и извлаче општи закључци. Ну ми имамо неколико занимљивих расправа, које су посвећене темељном, монографском проучавању јединог случаја типског облика неких душевних болести. Нов је чинилац у биографским радовима и потпуна примена метода многих наука при проучавању једне личности, као што је недавно било са личношћу Золином.
Друга метода састоји се у прибирању података од многе деце о појединачном предмету или о појединим, одабраним питањима. То пружа стручњацима — били они педагози, психолози, физиолози или филолози — повољну прилику да своју сногу јаче усредсреде на неком специјалном предмету, а свако дете даје свој прилог за многа таква питања. Неки испитивачи, као Барнс, Боас, Бовдич, пружили су на овом пољу изврсних података тим, што су прикупили податке од врло великог броја деце. Други, као Аменш, Ошербек, ограничавају се на десетак и дваестак деце, да би могли темељније извршати своја испитивања. Трећи, као Виљемс, Вилисе, Смал, имали су одличног успеха, прикупљајући грађу за одређену сврху по једноме предмету. Има их који по упутству управитеља Русела, прибирају најразноврсније чињенице од значаја, па их затим групишу природно према предметима.
Бићу слободан да овде наведем као пример своја сопствена истраживања о страху, гњеву, мукама, о смејању и плакању, осећању своје личности, о збиркама у деце, о садржају дечјег духа при ступању у школу итд. Циљ је: да се изврши оно што је Бакон називао „Ноа зНратит“, т.ј. велика збирка. истинских чињеница, које ће се касније груписати по старости, сполу итд. да би се добило нешто што личи на сложену фотографију предмета. Сваки индивидуални живот је по своме искуству у многом погледу тако ограничен, да проширење ових тема упоредном ме: тодом доноси многе нове и неочекиване црте, и тим личи на употребу микроскопа.
И само читање неке опширне антологије добро изведених и сређених извештаја за мене је не само најзанимљивији, него и најпоучнији између свих облика психолошке књижевности. То нас доводи у додир са животом у великој мери, оцртава јарким