Učitelj

ПЕДОЛОГИЈА И ВАСПИТАЊЕ 439

Прави психог је одушевљен за сваку страну живота, нарочито човечјега, и то тако потпуно, као што је писац „'Човечје Комедије“ био испуњен својом темом. Такав психолог воли дружбу и пријатељство са животињама, хоће да упозна њихове 0собине и, по могућству, да погађа како изгледа свет испод лобање даброве, псета, или шимпанза. Он похађа често заводе за слепце, за глувонеме, идиоте, умоболне, на којима је природа извршила своје велике, али свиреце експерименте. Он воли децу и са њима је као код куће. У колико је могућно и допуштено, он је у бли. жој вези са дивљацима и злочинцима. Он посећује често психолошке лабораторије и обавештен је потпуно у историји великих философских система. Он је прожет уверењем да се и ови системи могу протумачити путем историје развића, као што можемо објаснити путовања, градњу гнезда и друштвену организацију животиња. То је без сумње натуралистичко мишљење са извесног становишта, које је исто тако објективно, као у природним наукама; ну оно прима у себе и сваку тековину самопосматрања и унутрашњег опажања, имајући у виду нарочите погодбе, које овде морају важити.

Јасно је да учитељ са овога гледишта мора познавати двоје: 1. предмет, који треба да предаје; 2. природу и способност духовну оних лица, којима треба да предаје. Земљорадник мора по. знавати како земљиште тако и сетву; архитекта — природу градива као и све планове грађевинске; лекар — историју свога болесника, па можда и његове породице, као и средства за лечење — све.су то непотпуне, али корисне анологије. Ако су логика и стара психологија икада што помагала наставнику, то олакшавају нови генетични појмови његову радљивост несравњено више. Да то избдиже објаснимо. Сваки познаје важност мара (интереса), како он изазива пажњу, како убрзава лагане духовне радње, а смањује напоре учења. Учитељ, који је добро обавештен о омиљеним занимањима и забавама својих ученика, о њихову животу уопште, а његова разреда посебице, тај ће моћи скратити пут учења у својих ученика. Одређивање и груписање ових интереса, — што ће бити много потпуније него ли икада у Хербарша гради једну од задаћа дечјег проучавања. Један од великих циљева педологије састоји се у одређивању граница периода развића за духовну и телесну радљивост деце. Кад се ово постигне, тада ће се изазвати велике промене како у погледу наставних. метода свакога предмета у наставном плану, тако и што се тиче