Učitelj

0 ВАСПИТНОМ ПРОГРАМУ 581

повукао и промену наставног плана и програма. И после доношења тог закона од 26. јула, 1898. г. долази измена наставног плана и свих програма. Као засебна књига са упуством под називом: „Наставни планови и программ за народне школе у Краљевини Србији, прописани на осн. чл. 5 закона о народним школама, об 26. јула 1898. године“. Овде су наставни програми за све школе по оном закону: забавишта, основе школе, грађанске и девојачке школе. По том програму за осн. школе ми и данас радимо само што не предајемо Ручни Рад. Све те програме и планове као и упуство потписао је и издао ондашњи Министар Просвете Андра Ђорђевић.

Но нишки закон је промењен у априлу 1904. године. Донет је нов закон. То је најновији Давидовићев закон о нар. школама. По њему су укинуте грађанске школе, девојачке школе, укинут је Р. Рад, јер се предаје по могућству (чл. 20. зак,) или управо не предаје се нигде, — донете су и друге измене, а наставни програм је остао исти, онај од нишког закона. По старој логици, а овде и после оваке корените законске промене, одмах је изашло на дневни ред питање о наставном програму, али то питање још није решене. Па замипо ово птипање није решено за ових шуниг седам година г

И сада што дубље улазимо у размишљање по овом патању о наставном програму, поред разних интересности долазимо и до појма о великој важности овог питања као и о тешкоћама при његовом решењу. По речима садањег г. Мин. Просвете на претпоследњој Учитељској Окупштини тешкоћа је за решење овога врло важног питања у самом том питању. Лако је саставити програм за Универзитет или за Војну Академију, Богословију, УЧ. Школу и т. д., али је тешко саставити програм за основне коле. То је по ономе петом познатом правилу да се за наше васпитанике тешко састављају уџбеници и у ошште сва лектира. да то су ретки добри дечји писци. Истина да решењу овог питања о програму можемо приступити према тачном задатку основе школе. Но ту излази тешкоћа што нису сви људи сложни у томе, премда је наука ово питање као што смо видели тачно решила. 0 овоме је било говора на овогодишњој Учитељској Скупштини, па и сами учитељи, почели ву, да се разилазе у мишљењима по овом питању. Из многих учитељских говора у начелној дебати по овом питању, може се констатовати ово двоје: а) непраћење савремене науке и 6) из великог демократизма отишло сеу демагогију, па