Učitelj

512 ЈУ тИТЕ љЉ

једне личности и без књижевних претензија; сада пише поузданије и са свеснијом намером.

Али Доситије не застаје ни на томе. Прилике га животне упутише у Беч где остаде дуго времена. Тиме Доситије ухвати везе с Европом. Досадашње његово учење бејаше у границама онога што је грчка култура у појединим минулим периодима. својим створила, а сада изиђе пред Доситија нова, савремена. наука. Пред њим се отвора изложба нових тековина, које нову светлост бацаху и на стара питања. Да бејаше малодушан — Доситије би још једном брисао таблу своје моралне снаге да је испуни друкчијим писањем. Али он, на срећу, умеде све то довести у склад: новом светлошћу обасјаваше у души старо знање, умножено и специјалним новим тековинама људског ума. Отуда се Доситије и јавља као радник на висини образованости свога доба.

0 пространим међама српскога народа, о доброј души његовој, одличним физичким и психолошким особинама његовим, о природној бистрини и тежњи ка просветч, Доситије није могао онда сазнати из књига. Он је то тек сам видео, осетио и познао. То је, дакле, било његово сазнање и уверење. О најкрупнијим заблудама, које се кроз прологе светитељских житија и служаба, као и кроз многе друге књиге, шире и одржавају, Доситије је био начисто пре но што му је учење грчке науке могло у неколико то мишљење регулисати. Да манастире треба преуредити и од имања њихова издржавати школе и болнице, видео је Доситије у Крфу на лепом примеру уређења манастира Св. Катарине, пре но што је о томе могао ма где читати. И то је било лично уверење Доситијево.

Али је и науку, коју је у Смирни и иначе до Беча стекао, ваљало подврћи новој смотри. У Бечу се Доситије позна с најбољим француским па у француском преводу и с инглеским писцима. По том је научио немачки; доцније је у Немачкој и живео краће време; отишао је у Инглеску, научио доста инглескога језика, и — сада му је био отворен сав духовни модерни свет! У напредних философа, проповедника и писаца Доситије нађе непрегледан низ мисли, за њ нових и поучних. Једни су радили негативно: критиком, сарказмом, иронијом; други позитивно: изношењем нових система и погледа. Доситије беше неуморна чела у шареном врту европском. Отуда он у исто доба и руши и по. диже; свачему што се уклони зна где и како треба тражити замене.