Učitelj

910 МЕР ЕП ЈЕ

зика, којега у целом народу од десет хиљада једва један, како ваља, разуме, и који је труђ матери мојој “ сестрама 2“ Тако је, дакле, осећање потребе народнога образовања нало Доситија на једну напредну и велику мисао књижевну, која зе и сама довољна за светао спомен његов!

= =

Познато је да је Доситије у тек упола слободној Шумадији био први Министар Просвете.

Нису онда биле прилике за иоле развијенији просветни рад, а осем тога Досигије је само два месеца и неколико дана био на том положају, па га је смрт покосила.

Зато се не може ни говорити о Доситијевој акцији за време његова министровања. Али да је било времена и за тај посао, можемо лако нретпоставити у ком би правцу умни старац развијао свој рад: у правцу оних мисли које је у свима списима својим проповедао. —

Ориђинал дипломе, којом је Доситије постављен за Мининистра Просвете и која је издана 18 јануара 181, чува сеу Народној Библиотеци, а диплома гласи:

„Високоученц 1'. Доситеј Обрадович, „Одравствујете ! ' „Труди Ваши, отечеству жертвовани, истина ревност довољно нам док»зана, и свима познато високоученије ваше, обратило је

моје и целога народњег собранија вниманије на вас: всего воспоминаније возбудило нашу признателност.

„В знак наше признателности, а вашег отличија и награжденија, опште сагласно избирамо, именујемо, и постављамо Вас членом Совјета и Попечитељем Просвјештенија народња.

„Увјерителну надежду имам да ћете ви, охотно, приликом овом ползовати се, којом небројне ваше заслуге за отечество, у новом важњејшем делу јоште умножити, и тако бесмертно име у вјечитим отечества књигама оставити одиста можете“,

„УКелећи да скоро паложено дјело вам предузмете, и вама благополучно здравље, јесам вам благонаклони

„Верховни Народа Сербског Вожд, „Георгиј Петрович“.