Učitelj

672 У чи те љ

ђању његових погрешака и кривица бити тактичнији и обазривији. Не треба веровати ни онима, који хоће какав свој политички неуспех да свале учитељу на леђа подмећући му какву измишљену и уображену кривицу. Учитељу се, дакле, не сме партијски судити, већ по фактима и правним доказима. Морамо признати, код нас се у овом погледу није радило по начелу бар приближне правилности. За једну исту кривицу, један се учитељ кажњавао губитком двомесечне плате, други губитком петодневне плате, а трећи се и не повлачи на одговор. А то није право. Тако се не сме радити ни у интересу јавнога морала у просвети нити у интересу народнога напретка. Јер ако се буде, у погледу казни неједнако и неправично поступало са појединим учитељима, ако се буду једни гонили личном мржњом или политиком личне освете, а други, пуни греха, узимали у заштиту онда ће се радна снага ових просветних радника морално срушити, а интелектуално ослабити п растројити. А од тога може само патити и напредак народа и државе.

Па и несавремени систем данашњега издржавања основних школа доводи учитеља у један мучан и несношљив положај. Да, би избегао казну због свога крајњега немара угиздржавању школе,

председник, а често 'и цео општински суд, пушта се у дивљачку _

борбу противу учитеља. Средства се не бирају само да се учитељ сруши и отера из тога места. И на жалост у томе се успева, јер је у заслепљеном партизанству изумрла свест и љубав према школи и народном напретку. Тако учитељ постаје жртва савесног вршења своје дужности...

У борби, коју учитељ води за културу, прогрес и државну идеју, треба га помоћи и заштити, а не ломити и упропашћавати. То неминовно захтева културна мисија, коју учитељ има да врши у маси нашега народа, због чега му је неопходно потребна сталност и потпуна сређеност у свима односима према држави и друштву. |

Ну, ако учитељ створи себи какву кривицу, треба га и казнити. Али та казна не сме бити израз неправде, већ мора одго-· варати природи учињене кривице.

Да би се учитељске кривице правилније извиђале и правичније изрицале, потребно је сузбити досадашњи аутократизам у овом погледу и ставити ово питање на солиднију и правичнију основу.

У свима културним земљама ово је питање већ решено на

Ка они