Učitelj
УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ 801
ђ) да је целокупни данашњи систем подизања и издржавања народних школа незгодан и да је сва њена организација погрешна, те стога школе нису ни дале до сада оне резултате, које су требале дати;
е) да су носиоци и проповедници културе — народни учитељи и сувише заузети бригом око оскудице у материјалним срествима за живот, те се не могу ни да загреју ни да одушеве за културни рад у оноликој мери, колико се од њих очекује;
ж) развијени социјални односи и борба за опстанак, коју нам народ има да води у светској утакмици са културним народима императивно нам налажу, да тражимо за народне школе реформ/ : системе школске, школске уредбе наставнога, плана и програма, учитељске спреме и њихових права и дужности и школ: кога надзора.
Сложивши се у томе Беличко Учитељско Друштво доноси ову одлуку:
1. Да настава у народним школама (забавиштима, основним, продужним, занатлиским, пољопривредним и девојачким) буде "обавезна, бесплатна и ошшта за сву децу сповобну за развијање. За децу са физичким или умним недостацима завести обавезно и бесплатно похођење алумината (завода за : слабоумну, глуво-нему, слепу и морално слабу децу);
2. Да подизање и издржавање свих тих школа и материјалну награду наставничку узме држава у своје руке. Демократски принцип, да народ треба сам да се стара и интересује о свом образовању још је у повоју и треба га неговати још, како би у будућности могао овај посао узети од државе у своје руке;
3. да настава у народним школама буде слободна, те да би могла задовољити и практичне потребе појединих маса народних. Због тога је желети да држава даје само нацрт програма и плана наставнога, а њихове детаље да израђују школске колегије појединих покрајина остављајући држави право инспекције;
4. сматрајући да је културни утицај наставника-ца народних школа и могућан и користан потребно је: да се и учитељима и учитељицама народних школа да могућност за проширавање свога образовања допустивши им редовно похођење универзитета; загарантовати им све грађанске слободе и дати им права сразмерна дужностима и важности посла који раде.
5. да би наставници-це народних школа имали времена за умни и физички одмор као и за своје лично усавршавање, јачи рад на културном пољу ван школе, треба их ослободити обавезног похођења и певања у цркви у недељне и празничне дане;
6. с обзиром на социјалне прилике и потребе као и на то, што су плате учитеља-ца народних школа одређиване онда, кад ву све намирнице за живот биле три пута јефтиније а порез са прирезима дупло мањи него данас, неминовно је потребно по: бољшати им њихово материјално стање давши им почетну план