Učitelj

54 УЧИТЕЉ

није мали. На срамоту ХХ века њихов број је и у културнијим земљама, него што је Стара Србија, још увек велики, па у некима и много већи него што је број писмених. Али, помоћи у том по: гледу колико се може и где год се може, ипак је хумано и корисно. По градовима, у којима сеи осећа много јача потреба за писменост, могуће је стварати школе, које би радиле у време, када и ти неписмени могу бити слободни од својих послова и посећивати их. Оне би дакле имале такође радити у вече и празником. Убеђени смо да ће такве школе бити свуда добро посећене, јер оне и сувише користе неписменима, којих није мало.

Што се тиче, пак села, могу се ове школе отворити зимског течаја, кад наш сељак има најмање домаћега рада.

У културнијим земљама се за неписмене грађане отварају нарочити курсеви, а у војсци се држе такви курсеви преко зиме, када се нема много војничких вежбања. Ти курсеви уз редовне основне школе умањују у многоме проценат неписмености, који би иначе

— без њих — био много већи. На нашу срећу, наша српска ортографија (правопис) тако је проста и лака, да се за врло кратко време — за неколико месеца

рада у оваквим курсевима могу научити читању и писању сви они којима је то потребно. Наш правопис је у том погледу најсавршенији на свету, те би била и велика срамота да у нашем народу, · код овако лака правописа, остане проценат неписмених онај, који је данас. На нама, просветним радницима, је дужност да створимо могућност за повећање писмености, осећајући и сами неминовну потребу за писменошћу. хтети посећивати предавања у аналфабетским курсевима. С тога упозорујући оне, којима су ти курсеви добро дошли, надамо се да ће их радо похађати ради свога добра и напретка.

Још нам је свима у свежем сећању прошлогодишња кампања која су у Турској и званични и неодговорни чиниоци повели против заступника латинске азбуке код Арнаута. Створена је једна ђачка побуна, затваране су арнаутске школе, угушивани арнаутски листови, прогањани њихови уредници, оглашен прави крсташки рат новим азбучним јеретицима. и

И у Скопљу и ван њега одржавани су зборови, на којима су анатемисане присталице латинице. Цео Арнаутлук се поделио на