Učitelj

166 УЧИТЕЉ

Као патриота, он је увек био у колу оних несебичних јавних радника наших, који су будили национални понос и стварали организације у том циљу.

Јовић је био у колу првих организатора „Учитељског Удружења“. Своје најлепше доба живота — сокове живаца својих он је дао за дружинске смерове и напредак, вазда соколећи ма-

лаксале, будећи успаване, храбрећи омладину. Дружећи се с њим,

многи апатични учитељи постајали су одушевљени радници за ствар сталешку и за народну просвету. Учитељство га је појмило, разумело и у своје време га за вођу истицало. На челу Учитељског Удружења, као његов председник, Јовић је предано радио 1891. до 1893., затим 1894.—–1896. и најзад 1901. године. Тих година је нагло увећан капитал удружења; тих година је био откривен споменик Јовану Гавриловићу учитељском добротвору; онда се живо радило на вентилирању питања о Учитељском Дому; онда су хватане везе са учитељством хрватским и бугарским, и измењане посете између наси њих.

На учитељским зборовима и скупштинама увек су његови говори привлачили општу пажњу, јер су били смишљени и одушевљени. Јовић је увек говорио и срцем и разумом. А његов говор при откривању споменика Гавриловићу цени се као ремек дело говорничке вештине, јер је код слушалаца одиста произвео силно одушевљење, а многима и сузу измамио. |

Као омладински писац и песник он је, међу учитељима, до сада најбољи. Као уредник „Родољуба“, „Мале Србадије“ и „30рице“ он је освајао срца дечја. То су били наши најбољи дечји листови, јер су у њима биле Јовићеве песме и приче. Поред тога штампао је неколико својих добрих збирака као омладинску лектиру, међу којима се нарочито истичу: „Цвеће“ и „ЈЂубичица“.

Радио је и на нашој још слабој педагошкој књижевности. Многи чланци и расправе у „Учитељу“, многа практична предавања и реферати, у истом листу, сведоче о вреднећи овог нашег ветерана. Његови уџбеници: „Српска историја“ (доживела осамнаест издања) „Земљопис“ (у друштву с пок. Путниковићем) и Буквар, — по педагошкој обради, лаком стилу и по лепом језику, — могу се мерити са књигама те врсте ма које богатије стране књижевности.

За своје просветне заслуге Јовић је одликован до данас најпре орденом Св. Саве У. реда а ту скоро, приликом пензионисања,