Učitelj

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 207

депресија у виталном Шонусу (општем осећању), била лака или дубока, пролазна или трајна, има своју последицу. Воља тако мало личи на неку господарећу моћ, да у свакоме моменту зависи од најситнијих и најскривенијих узрока: она је у њиховој власти. Па ипак, по томе што је њено порекло у биолошким радњама које се врше у најдубљој унутрашњости наших ткања, види се колико је истинито кад се каже да она сачињава нас саме.

Може се покушати и другом хипотезом и тражити објашњење абулије у реду моторних изражаја. Између одлуке која се јавља са „хоћу“ и која је једна чисто мислена радња, и извршења покрета које је чисто физичка радња, има једна међу-етапа која се састоји из буђења и изазивања моторних престава. Сва наша кретања, извршена у почетку случајно, остављају после себе неке трагове, неке резидуе, који сачињавају моторно памћење, благодарећи коме, после једног периода пробања и учења, воља поставши господар органа, има само да заповеди па да буде одмах послушана. Зар се не би могло претпоставити да су ове моторне преставе искварене или изгубљене и да услед тога хтење остаје тако рећи као обешено у празном простору и немоћно да пређе у радњу» Ма колико да изгледа могућна ова хипотеза, она се ни може примити. То би значило да су ове болести воље болести памћења; међутим абулија није амнезија. Аграфичар који, услед губитка моторних престава, не уме више да пише, тотално се разликује од болесника Било-овог, који у моменту кад успе да ради, пише као и сваки други.

Могућније би било упоредити абулију са Исихичком парализом коју су проучавали Рејнол, Шарко и други писци. У случајевима ове врсте болесник је парализован, јер веррује да је парализован. Све се лечење ту састоји у томе, да се из његовог духа ишчупа та болесна мисао. Чим буде веровао да може радити, он ради. Па ипак зар нас ово не води индиректно првој хипотези Јер, како може престава о немоћи покретачкој утицати друкчије него помоћу стања депресије које је прати, то јест помоћу ослабљења дражења. Читалац нека изабере од ове две хипотезе које су изложене; ми смо за ову првуз —

1 Ова психичка парализа може се произвести сугестијом у хипнози. Могу се парализовати говорни органи, рука, нога, ит,д. Она се ствара уверавањем, а противним се уверавањем уништава.

2 За детаљну студију једнога случаја абулије (болест сумње) види рад г. Пјера Жане-а у Љеопе рћПозорћгдие, март и април 1891. Писац је објашњава извесним „психичким растављањем“ (аезаогесаНоп рзусћадце).