Učitelj

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 102 љашњих вољиних поступака састоји се у томе што им предходи осећање и представа, као појаве без којих не могу бити ови покрети. Сва је тежина у томе, поставити ту психичку диагнозу, јер се не даду лако разликовати механички рефлекси и покрети створени спољним физичким узроцима од радња вољних.

Ту ће онда вредети речи које наведосмо о асоцијативном памћењу, то јест, где год можемо увидети да се понашање каквог живог створа на надражај може мењати и дотеривати, ту има пси“ хичког квалитета.

Т. Рибо, члан Француске Академије.

БОЛЕСТИ ВОЉЕ.

Са двадесет првог издања превео Влад. 6. Вемић учитељ.

(НАСТАВАК)

ГЛАВА ПРВА ОСЛАБЉЕЊА ВОЉЕ.

[. — Недостатак подстицаја.

Видели смо да израз воља означава доста различите радње «с погледом на услове њиховог постанка, но које све имају ту заједничку особину, да су на извесан начин и у неком извесном степену реакција индивидуе. Не враћајући се на ту анализу, споменућемо, ради јасности и одређености, две спољашње особине по којима се права воља познаје: прво, она је једно завршно стање; друго, она прелази у радњу.

Неодлучност, која је почетак болесног стања, има унутрашње узроке које ће нам објаснити патологија; она долази од слабости побуда или од њихове кратко-времене акције. Међу неодлучним карактерима има неких, — њихов је број врло мали, — који су то услед богаства идеја. Упоређење мотива, резоновање, одмеравање последица, сачињавају врло сложен процес мождани где се тежње ка раду сукобљавају и спречавају једна другу. Но ово богаство идеја није само собом довољан узрок неодлучности; оно припомаже, а прави је узрок и овде као и свуда у карактеру.

Код неодлучних, који су сиромашни идејама, ово се види боље. Ако раде, то је увек у правцу најмање радње или најсла-