Učitelj

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 199

[

Прва група садржи проста и јасна факта, чије је испитивање поучно. У нормалном стању налазимо њихов зачетак код оних слабих карактера, којима је, да би могли радити, потребна нека друга воља да се дода њиховој; но болест ће нам показати ово стање у изванредно увећаној мери,

Гислен је описао у општим потезима ово ослабљавање које лекари означују именом абулија. „Болесници могу хтети унутрашње, у памети, према захтевима разума. Могу осећати жељу да раде; али су неспособни да у ствари и изврше рад. У дубини њихова ума постоји нека немогућност. Хтели би да раде а не могу... Њихова воља не може да прескочи извесне границе: рекло би се као да над оном способношћу за рад стоји нека забрана: „хоћу“ не прелази у инпулсивну вољу, у активну одлуку. Болесници сен сами чуде немоћи која је постигла њихову вољу... Кад се оставе сами себи, они проводе по читаве дане у својој постељи или седећи на некој столици. Кад им се што рекне и кад се упитају» говоре лепо, премда у кратко: доста добро умеју да суде о стварима“!

Пошто су болесници код којих је разум остао здрав најинтересантнији, ми ћемо навести само такве случајеве. Један од најстаријих и најпознатијих случајева је онај који наводи Ескирол.

„Један чиновник, одличан зналац и говорник, услед неке велике жалости полуди... Разум му се после потпуно повратио; но он није хтео да се врати у свет, и ако је признавао да није у праву; нити је хтео да отправља своје послове, и ако је добро знао да трпи штету услед тога застоја. Разговор му је исто тако паметан као и духовит. Рекне ли му се да путује, да отправља своје послове и т.д. он одговара: „Знам да би требало то да радим, али не могу. Ваши су савети врло добри, хтео бих да вас послушам. убеђен сам, али учините да могу хтети, дајте ми оно хтење које одлучује и извршује“. — Извесно је, говораше ми једног дана, да имам вољу само за нехотење; јер ми је ум здрав, знам да треба да радим, но смага ме напушта чим би требало да извршим рад“.з

1 Ошзјат, Гесошз отаде5 зиг 165 рћгбпоратгев, (отпе ], р. 479, р. 46. е|. р. 256. Види тако исто Опечтсег, Туаше дез топодгев тепаег, р. 46; Гешђизсћег, И јат Рзустатте 1847.

2 Езашгој, 1, 420.