Učitelj

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 201

од неколико речи, па и то често пошто би писма, на које је требало одговорити, лежало недељама, па чак и месецима, на моме столу. Без помоћи М.... никакав рачун исплаћен или за исплату не би био забележен, и сва моја домаћа економија, и поред мога бављења политичком економијом, беше пала у неисказану конфузију. Нећу више говорити о тој ствари, о којој ће се на крају уверити сваки који жваће опијум: о душевном притиску и болу, чији су проузроковачи оно осећање немоћи и слабости она занемареност и непрестано одлагање у свакодневним дужностима, она грижа савести која долази од размишљања. Жватач опијума не губи ни своје морално осећање ни своје аспирације: он жели и хоће исто тако живо као и раније, да изврши оно што мисли да је могућно, што осећа да дужност захтева; али његово интелектуално поимање бескрајно превазилази „његову моћ не само извршења, него и самог покушаја истог. Он је под притиском неког злог духа, неке море; види све што би желео да чини, као човек прикован за постељу малаксалошћу услед неке тешке болести, који би био приморан да буде сведок неке увреде или срамоте нанете некоме кога он воли: он проклиње чини које га спутавају и не дају му да се креће; и самог живота би се отарасио само кад би могао устати и ићи; али је немоћан као дете и не може чак ни да покуша да устане“.

Завршићу једним последњим мало дужим посматрањем, најдужим које ја знам, но које ће нам показати болест у свима њеним видовима. Њега је саопштио Било у медецинско-психолошким аналима. :

Тиче се неког човека од шесет пет година, „јаког састава, лимфатичног темперамента, равијене интелигенције нарочито за рад, осредње осећајности“. Веома одан своме бележничком занимању, решио је се после дугог колебања да прода своју канцеларију. После тога пао је у неко стање дубоке меланхолије, не хотећи да прима храну, сматрајући себе пропалим и покушавајући у очајању чак и да изврши самоубиство.

Пустићу даље да говори сам посматрач, изостављајући само неке чисто медицинске појединости или које би биле без интереса за нас:

„Моћ која нам је изгледала највише поремећена, јесте воља... Болесник се жали на честу немогућност хтети извршити извесну

# Та де Ошпсеу, Сопјеззгозп, ејс., р. 196, 188.