Učitelj

ИДЕЈЕ Ј. АМОСА КОМЕНСКОГ И ЗАКОН ЕВОЛУЦИЈЕ 487

умних и моралних сила и способности могуће да има и недостатака, али то не слаби суштину саме идеје, која провејава саму схему школа и општег духовног развића човечијег организма у продужењу 24 године, а ова се идеја наслања на тврдој вери у снагу и власт закона поступног развића свега, што постоји на овој нашој планети. И заиста, изучавајући све списе Коменскога, ми ову веру у сталност и универзалност закона поступног развића свуда сретамо. Наравно, узалуд би тражили у његовим списима потпуно, прецизно и психолошки потпуно верно излагање закона развића у његовој примени при свакој способности духа, при свакој духовној сили човечијег организма. То би надмашило његове силе и његово познавање. Не смемо заборавити, да је Коменски живео у 17. веку, а не у ХЛХ, у ком су успеси анатомије, физиологије и експерименталне психологије у толико опширни и важни, да дају могућност одредити поступни прелаз простих опажања и осећања у форме сложених појава психолошког карактера, па ипак, не гледајући на тешкоћу прегледа оваког прелаза сила и способности човечијих од простијих у сложеније, у делима Коменскога ми сретамо доста података о оним процесима у духовном и општем човечијом развићу, који потпуно карактеришу собом појаву закона поступног развића.

По његовим погледима, свет се састоји из четири елемента, из којих се, помоћу разних комбинација, развило све што постоји Аналогно томе он верује, „да се образовање такође оснива на незнатан број начела, од којих путем њиховог делања (т. ј. развића, прелаза од простијег ка сложенијем) истиче безбројно много одредаба.“ Интересантно је уз ово још и то, што Коменски, признајући ова четира елемента, из којих се признало све, што постоји, тврди, да су „ови елементи различни само по својим формама“, другим речима једнаки су по суштини, значи као да истичу из једног истог првоизвора. Џо аналогији с бројем елемената, из којих постаје цео свет, Коменски мисли, да ова четири елемента образују собом начела или основе свега духовног развића (образовања) човечијег, т. ј.:

1. чулно примање, 2. памћење, 3. разумевање и најзад 4. суђење,. „У почетку — говори он — треба да се развијају спољашња опажања (а то је најлакше), затим памћење, после разумевање и најпосле суђење.“ Све је ово, по његовом мишљењу, једно исто, а разликује се само по форми, као што се по форми разликују и елементи, од којих постаје свет. У „правилној поступности“ развића поменутих четирију елемената, по мишљењу Коменског, и састоји се задатак обучавања деце, јер се знање почиње с чулним прима.