Učitelj

492 УЧИТЕЉ

троград и да се за неко време задржи у једном од многобројних забачених градова Русије. Син спахије сибирске губерније, он иде тамо по захтеву свога оца, који жели да тиме од сина има ма какве користи. Раздражен тиме, што га отац „тај тврдоглави и глупи старац“ приморава „да губи живот с мужицима“, Иван Александровић, тај малолетник од близу 40 тодина, ипак не може а да не послуша једино због духовне неспособност и материјалне зависности од оца.

Записав се у једном од департмана као мали ЧИНОВНИК, како изгледа благодарећи старим очевим везама, веран традицијама свога сталежа, „Хлестаков_ се не занима радом“, он само „троши новце“ које отац шаље. „Баћушка, дошло мало новаца, зашто да их чувам... а куда, вели Осип, играти карте“ и „борати плодове задовољства“. Па зато се и живи. Импотентна и необрађена душа Хлестакова није ни за какав рад.

На путу му се десио случај, који му се увек дешавао, чим се од некуда „дошло до новаца“. Проиграо је све до последње крајцаре. Дошло се до врло тешког положаја: не само да се не може провозати у колима као какав „спахија медвед“ и тиме „бацити прашину свету у очи“, што чињаше центар, жељу и тежњу Ивана Александровића и животни нерв душе његове, него се морало гладовати и неодређено време седети у „Паланчици“, а газда од кафане прети и апсом. Положај је био у толико тежи, што се говорило да у вароши у једној гостионици већ две недеље живи неки петроградски чиновник, који „свој трошак не плаћа“, често обилази град, а уплашена машта грешних власти и чиновника рачуна Хлестакова за ревизора — инкогнито.

Грађани су уплашени тиме, што чиновник — ревизор, живи у вароши већ две недеље, иде официјелно у гостионицу, где се почиње комично дш рго дио међу њима и Хлестаковим, а свршава се врло срећно по Ивана Александровића.

Услужна машта градских чиновника, појачана страхом, уметнички ствара нацрт и оквире у које је ваљало положити узоре Ивану Александровићу.

У први мах се Иван Александровић доста уплашио мислећи, да је шеф полиције, који се појавио у његовој соби, зато дошао, да га по молби гостионичара за дуг одведе у тамницу. После тога се убрзо узвисио над тим положајем, у који га поставише случајност и уображење преварених чиновника, и заузео сушту противност.