Učitelj

506 УЧИТЕЉ

конак примљени, пошто смо чекали више од један час да нам се: успреме собе и наместе кревети. Могли су неки од наси други хотел да потраже, али се нехтедосмо одвајати.

Што смо изабрали пут преко Одесе за нашу отаџбину било. је више разлога, а најглавнији су ови: а) многи од екскурзиста још у своме животу нису видели море, па су хтели то овом приликом да постигну; 6) желели смо да видимо индустриску изложбу“ у Одеси, коју су пре нас посетили Срби са певачким друштвом „Станковић“; в) мамила нас је жеља да видимо и Букурешт и да се провеземо Румунијом. У нама је већ био пробуђен туристички занос и страсна жеља да видимо што више предела и туђих градова. А пошто за наш долазак нико у Одеси није знао, јер се нисмо ником ни јављали, то смо желели да се слободно крећемо и да сами све што се може видети — видимо. Без икаквог плана и вође, разбијени у групе, па и појединце, шетали смо два дана по Одеси, па ипак нисмо видели онолико колико смо желели, а све зато, што је наше проматрање било без икакве системе. _

Одеса је врло лепа и сувремена варош, уређена по европском начину. Улице су чисте, широке и праве, поплочане макадамом, коцкастом калдрмом, а неке су и алсфалтиране. Положај је овој вароши одредио да буде јако трговачко место, што она у ствари и јесте. Клима је блага, сунце сија јасно и топло; после Москве · осећали смо се овде као код своје куће.

Са Николајевског булевара лепо је посматрати море. Доле је пристаниште са безбројном количином разних лађа: даље се види моло, које се протеже на далеко. Спроћу градске думе, на овом булевару види се топ, као историјски трофеј узет с енглеске лађе у кримском рату. Ту је и споменик Пушкину. У средини булевара, спроћу 194 степеница по којима се силази на пристаниште, стоји споменик Ришељеу. На пристаништу влада велика живост: утоварује се и истоварује разна роба. виде се пароброди „разних народа, парни чекрци непрестано раде извлачећи робу са дна пароброда. Море је било мирно, тихо, глатко, без таласа, као какво велико: плаво огледало, на коме се одбијаху сунчани зраци, Нико не би веровао, да је то оно море, које се убраја у најопаснија и најбурнија мора на свету.

Читав дан хтели смо да употребимо на разгледање изложбе, али је она била већ скоро растурена. Налази се на Ланжерону, узвишеном месту, одакле је опет леп изглед на залив и пучину морску. Пред нама је Александровски парк и у њему, баш пред.