Učitelj

528 УЧИТЕЉ

Вунта и — погрешио. Г. П. вели, наиме, да се „линија вида (или линија орпиеншације) при бинокуларном гледању не поклапа ни са једном од линија вида при монокуларном гледању.“! Али шта, пре свега, значи: линија вида при бинокуларном гледању Линија вида

при бинокуларном гледању има, разуме се, две, јер је линија вида,

како ју је и г. П. тачно по Вунту дефинисао, она „линија правца вида (пак), која спаја фиксирану тачку са местом најјаснијег вида.“= Па пошто при бинокуларном гледању функционишу оба ока, односно две мрежице, то постоје и два таква места (две жуте пеге: у свакој мрежици по једна), која две линије вида спајају са фиксационом тачком. Линија ориентације пак је по Вунту она линија, која спаја субјективни центар вида — тачку ориентације (Опепнегипоз рипкђ са фиксационом тачком, која је тачка конвергенције обеју линија вида (Копуегрепх рипке дег Бедеп ВикИшеп). Линија ориентације је дакле у неку руку резултанта између обе линије вида. Само код монокуларног гледања што је врло појмљиво и што Вунт једино и тврди, падају линија вида и линија ориентације уједно,3 док се не може рећи: „линија вида или линија ориентације при бинокуларном гледању“, т. ј. не могу се те линије сматрати као идентичне из простог разлога што је линија ориентације свега једна и увек једна док линија вида при бинокуларном гледању има — две. Најзад, на што г. П. у опште помиње све те линије кад од њих. не прави никакву употребу у објашњењу постанка преставе простора, као што то чини. Вунт, који их за то и помиње. Исто тако.

(50. оштрина локализације) 50—-90“ или, линеарно изражено, 4/1000—6/1000 мм. што одговара од прилике величини једнога чепића, из чега излази, да два разна. светлосна утиска морају пасти на два разна чепића да би се као два осетили“. [10 Вунту је та величина 60—90 зек. или 4/1000—6/1000 тт. — Вунт: „Плезе (гозве Кот ипрејаћиг дет ОПшсећтеззег ешез Ме ћаш-Јартеп5 отејсћ;... з0 14556 зјећ Мегапо

та аћгасћетнсћке [ојрегп, даз5 гле! Та сећбет—агаске једепја 5 аш 2луе! џегасћје--

Чепе Ме ћашејетепје ТаЏеп тиззеп, мепп зје посћ гаштнећ ве тепп! мегдеп зоПеп“. Сама жута пега износи по г. Петронијевићу ! мм. у пречнику, по Вунту пак „метро. тећс 415 ! тт.“ — Даље вели г. П.: „Пошто се тај угао не мења докле год одговарајућа слика на мрежици остаје непромењена (при чему даљина одговарајућих тачака у простору може постојати већа или мања према томе да ли су оне даље или ближе оку), то се место њега може узети и линеарна величина саме слике на мрежици (она се да лако израчунати из величине видног угла и даљине слике од чворне тачке сочива)“. —- Вунт: „Пјезег Сезтећив уушке! ђјеђ! Копзјапћ, зојапсе Фе хисећбгве жесћзејзе бе ГПазјапх Фег Рипкје шп Зећјеја ргорогнопа! дег ЕпНеглипо уоп дет 5сћепдеп зитин. ЗУШ тап за дез Оезјстулпкејз епе ти адшуајепе пеате Пазфап ешшићгеп, 50 Капп АЧаћег ај5 зојсће пиг дег Оисћтеззег дев Ме ћацф Иде Ђепш2! уегдел, дег зећ шитшећаг апи5 дег (тгбзве дез Оезјсиумпкеј5 ипа дег ЕпНегшиле дЧег Ме ћаш асће уот орбзсћеп Кпојеприпке дев Апрез его!“ — Исп. емп. Пс, стр. 185 зесп,. и Мипаћ Отипаг. а Рз., 5. 140. Њ Ошпаг. а. рћ. Рз., Ва. 15208

1 Осн. емп. Пе, стр. 188. = 1 евр. 195.

8 ипаћ, Огипаг. а. Р5., 5. 157 +, Као што је речено, г. П. је ову физиолошку партију „радио по Вунтовом „Огипан55 дег Рзусћојовје“, где Вунт линију вида зове: Внск!те, док је г. П. зове: Сезксћ—Шше, — ваљда према Вунтовом „Отипахвре Чег рћузјојостасћеп Рзусћојошје“, где Вунт и сам употребљује израз: ест те: („бес 5—одег Виските“). Ва, Г, 5. 502.

а а а аса со Да: