Učitelj

САМОСВЕСТ ИЛИ СВЕСНОСТ СЕБЕ 955

свешћу, да опет одбацимо свесност нашег „ја“ — да је преобратимо у нешто безлично.

При пажљивој анализи лако је опазити, да се то дешава сваки пут — када смо дубоко замишљени, сваки пут када у мишљењу жудно сладимо за логичким развојем наше мисли, сваки пут када се јавља творачка делатност фантазије песника или уметника; "тада свест о личности ишчезава, и већ није наша. Она је сва апсорбована објектом мисли, — субјекат предаје се мислима — а „ја“ осуствује. Осим тих случајева, ми исто посматрамо готово сваког тренутка у нашем свакодневном животу. Када на пр. треба савладати материјалне препреке, које омећу појаву наше мисли, на пр. када је треба залисати — мора се обавити радња која није потпуно аутоматична, — самосвест не прати смењивање једне мисли другом, а још мање се јавља испрекидана и непотпуна.

Садржина наше свесности биће различна — са обзиром на то — да ли смо заузети научним испитивањима или тоалетом. У првом случају она ће садржати изглед целог нашег тела при седењу или сагнутом над књигом, у другом — пр. изглед ноге која се усиљава да уђе у нову обућу — и руке која навлачи ту обућу. — Непање нашег „ја“ бива веће — што је јаче сконцентрисана пажња на један део. Од једном се јави у нама успомена о целом „ја“; потпуни изглед брзо замени наметнути појединачни изглед. Ну, тај је изглед само рестаурирани изглед индивидуе. Њега памћење обнавља исто онако, као што геолог по нађеним остацима обнавља (замишља) ископане животиње. То је тренутна синтеза појединачних изгледа — који по реду испуњавају свест, а за чије време преваге није било — у ствари свесности нашег „ја“ већ је само било свесности објекта мисли, који се у том или другом посебном случају јавља — као део нашег „ја“. |

Активна свесност нашег „ја“ јавља се само у оним случајима, када је целокупни изглед наше личности стварни саставни део наше мисли. Када је наше мишљење заузето научним датима, хипотезама и опитима, који потврђују оправданост тих хипотеза, и закључцима који из њих исходе, — тада свесност нашег „ја“ осуствује. — Друга је ствар, ако себи почнемо престављати — како ћемо извесан опис привести у дело. Тада мисао неизбежно прати престава о нужним покретима, њиховој форми, брзини, енергији, 15 изглед радног „ја“ у различитим позитурама, (при чему разматрамо резултат тих опита, чија се престава јавља у нама — благодарећи низу апстрахованих опажања и (т. назв.) предусхићених

| - 37%