Učitelj

660 У ЧИ ТЕ Љ

школска зграда од тврдог материјала (камена и цигле). Неко време среска власт је школу затварала, због неподесног лица које је општина била „најмила да им децу воспитава.“ Говори о учењу у тој „школици“, с малим бројем ђака, по причању једнога тадашњег ученика, који је доцније, читавих 20. година био главни чинилац у општини, а писцу, већ у своју старост, ревносан помагач у сваком раду на напретку школе, жалећи још, што није млађи, када му се више милило радити и докле га је народ боље слушао... У тој школици изређало се неких 70 учишеља, већином бећара, једва писмених, од којих су неки били и општински писари. Неки од њих задржали су се по 2—8 год. а неки по који месец. Један, болешљив, у селу је и умро. Први учитељ био је родом из Бачке. Други, бољи, био је црквењак у једној варошици; чуло се, да се доцније покалуђерио и находио у Куманову. Трећи, био је у два маха, прилично писмен и образован. Он је најгоре прошао; у селу је пребијен, живео у сиротињи, и умро у болници. Из једног акта, нађеног у општ. архиви, види се да га је полиција гонила и да је био под полициским надзором. На полеђини акта, којим полиција пита општински суд за њ, каквог је владања и је ли за кога опасан, стоји написано онд. правописом: „Умро је, и за никог опасан био није.“ Неки учитељи „приватне школе“ знају се само по имену. Плата им је била како кад, два дуката месечно, некада 720 гроша годишње (шумару 900, а општ. служитељу 780 гр.!). Сем тога „реграција“, и каткад купљење пастрме по селу о Божићу, када је учитељ ишао с ђацима из куће у кућу, и честитали Божић, и декламовали или певали пригодне песме... „Звезда иде јаснаја, Показала краснаја“...

(Онда је свака кућа клала за посек свиње, нека и говече; данас ретко која, а печенице већина купује из других села или на варошкој пијаци !...)

Писац је запазио, да се више памте и подражавају рђави примери него добри, било да долазе од учитеља, попова, калуђера или од општинских „часника“. Памти се и подражава оно, што је било зло, али је творцу прибавило „важност“, „славу“, и глас „јунака“, или макар направило смејурију.

Као додатак овоме одељку јесу подаци из уписних протокола (у колико су очувани), из којих се види број ђака, неуредно похођење, дуготрајно понављање разреда, и запис изасланика, присутних „малом испиту“. Најзад, подаци о том, којој је парохији и