Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 685

Г. П. критикује све ове теорије дајући ипак донекле свакој права. Вунтова теорија је, вели г. []., „погрешна у колико тврди, да је воља само један нарочити спој осећања, што излази и из тога, што је она приморана да претпостави нарочите врсте осећања, које нису бол и задовољство, да би то свођење извела (то су т. зв. осећања радње и осећања одлуке)“.: Дакле г. П. спори осећање активности (бе дег Танокен),“ које у осталом, врло незгодно преводи са „осећање радње»г“ Међу тим то не учи сам Вунт и не учи први. То осећање (зепштеп! де ГеНол уопш), којим се вољне радње разликују од невољних, познавали су још француски психолози у почетку ХЈХ века. Зар не почива, најзад, и „непосредно осећање наше слободе“, о коме нам врло много говори г. П. на овом осећању активности, коме су код спољашњих вољних радњи супстрат мускуларни осећаји (напора) >“

Г. П. у опште није увидео огроман значај емоција за вољне радње, т. ј. није успео да схвати психолошку природу воље. Зато је Вунтова теорија по г. Петронијевићу нетачна. Г. П. не зна, да је контраст осећања — непријатног садашњег и антиципираног пријатног — први услов вољних радњи.

Ни Циенову теорију није г. П. изложио тачно ни потпуно, зато што не одваја или управо што и сувише одваја вољне од невољних радњи, односно што о природи воље има неко са свим непсихолошко, метафизичко гледиште. Г. П. вели да се по Циену „воља састоји 1) из преставе кретања (или из слике имагинације, за којом се тежи), 2) из јаке емоције, којом је ова слика праћена и 3) из телесног покрета (или из појаве жељене преставе) као вољне радње“).6 Г. П. даље излаже, како се по Циену, јавља престава кретања, али не вели ништа о појави телесног покрета „као вољне радње“. Тај покрет се јавља невољно, јер како Дећеп вели, „изванредно интензивна“ престава кретања изазивље нужно и механички. само кретање. За то су најречитији пример т. зв. покрети подражавања, о којима г. П ништа не говори. Свест која прати такву, аиаз — вољну радњу за разлику од рефлексних и аутоматских покрета „придолази материјалној радњи, и то је оно, вели Хлећеп, што је најнезгодније, — али не утиче на њу,

О рефлексним и аутоматским покретима, о механизирању ВОљних радњи т. ј. о постојању невољних из вољних радњи“ не го-

' Осн. емп. Пе., 297.

2 Мапа, ашпадг. д Рз., 5. 227.

8 Маше де Вџап, Зиг Ја абсотрозШоп де Та репзбе, 1841, р. 63; В. 56. НТате, РЕПозорћје дез деих Атреге, р. 200, 306. -

4 Р. Јапеђ, о. с. р. 472; Мипа,, Отипаг. д. Рз. 5. 227.

5 Миша, Отпаг. а. Рз., 5. 220 #.; бшпаг. ад. рћ. Рз., Ва. Ш, 5. 307.

6 Осн. емп. Пе., стр. 295.

: глећеп 0. .С. 5: 202.

8 ТБ. 5. 258.

9 Мипа, Сппаг, д. Рв. 8. 230; Хлећеп, о. с. 5. 1.