Učitelj

914 УЧИТЕЉ

новинари, учитељи и учитељице из целе Србије, преко органа „Учитеља“ и др. листова, а преко јавних гласила остала публика. Хумана, витешка и патриотска друштва могла би својим суделовањем ову свечаност увеличати и погодна предавања одржати у вези са школом.

Све ствари требале би по одобрењу сопственика да припадну школском музеју при Учитељском Удружењу, који би се претворио у сталну школ. изложбу какву и други културни народи имају.

За ову изложбу требало би и материјалних жртава, и ако не великих, јер нема никаквих скупоцених ствари, пошто би највећи део био израђен и прибран од стране учитеља и ученика.

Зборске учитељске касе дале би помоћ. Министарство просвете помогло би такође ову ствар. Учитељско Удружење имало би рачуна да ову ствар највише помогне. Продаја каталога изложбених по цени коштања олакшало би издатке.

Ствари, које се не би могле ни сликом ни моделом ни стварима преставити, биле би описане у тексту, који би сачињавао други део изложбеног каталога, а 1 део објашњавао би изложене ствари. Он би задржавао и важније слике свега што би на изложби било (фотографије), те би тако он могао бити од користи и онима, који нису могли изложбу видети, а служио би и као трајан спомен изложбе. Лицима и установама од заслуге за изложбу послао би се бесплатно а остали посетиоци купили би га по коштању. Извесан број послао би се и у унутрашњост Србије ради распродаје.

Не треба пропустити а не напоменути, да је овај план изложбе производ и идеја једнога. учитеља, који је о томе размишљао, јер се тек тада може слутити, колико би се могла ова ствар разрадити и разгранати кад на њој буде радило и мислило 2500 наставника. |

Организација изложбе састојала би се из једног одбора, који би скупљао материјал и сређивао га, према својим одлукама. Те одборнике изабрала би управа Учитељског Удружења у што краћем року, а састајала би се према своме нахођењу. Они би изабрали председника и деловођу из своје средине или — како се реши, а дужност благајника вршио би благајник Учит. Удружења.

У тај одбор треба да уђу људи, који могу, хоће и умеју овај посао да раде.

Ова скица изложбе шаље се наставницима, да га пре решења проуче, и да им послужи као ручно упуство у прибирању и справљању грађе за изложбу преко године.

Дакле на посао!

Ово дело биће најглавнији посао зборова среских за ову годину. Са овим се покушава, да се види, да ли су учитељи дорасли да самосшално изводе колективно веће културне послове, који захтевају уметности, рада, жртава, слоге, стрпљења вештине и воље.

Ово ће дело носити жиг рада српског учитеља, како по идеји тако по садржини, форми и успеху своме. Све од нас зависи.