Učitelj

740 УЧИТЕЉ

ти болови, зашто су они, и имају ли какву важност за наш живот, који је и онако. јадан и кукаван у борби за опстанак. Како пак биолошка наука напредује све више, то се настоји: да се код свију живих створова и билина дозна и докаже како утјечу поједини органи органског тијела на живот индивидуа, па ево хоће учени доктор да нам каже, да и осјећање болова има своју биолошку важност. Другим ријечима казано, да осјећање болова има своју одређену цијељ, и да је то као заштита да се не би дотични орган уништио утјецајем болести.

Овдје би требало разликовати болест и бол. Први израз означио би болесно стање оболелог органа тијела, а други значио би "муку, коју болесник осјећа, даклен утјецај на душевно стање, па у народу збиља и постоји реченица: спопали га болови. Муче га болови. Чим се означује душевно стање болесника» Изрази пак: Болесна рука, нога, глава, и т. д., или: Оборила га нека бољетица, или: Болан ми лежи Кара Мустафа“, означују стање организма на кога је напала клица болести и проузроковала лоше стање његово, па почела га разоравати.

Из овога излази, да немају само Нијемци два израза за та два стања, као 4. Кгапкћен и а. 5сћтегх, него имамо их и ми, као што већ споменух: болест и бол, само што се у нас врло често замјењују обадва израза и узимају као један, те значе опћенито: болест. Али сад да наведем, што говори доктор о биолошком значењу за осјећање болова:

Грубо, окрутно, силовито куца бол на врата наше свијести. Његов је глас снажан и чује се далеко. Тужба је велика и мораш је саслушати, хоћеш, нећеш. Бол не моли, да га сислушамо, да чу: јемо шта хоће. Он силом намора нас, да га послушамо, да испитамо шта хоће. Чим он закуца на врата наше свијести, престаје одмах сваки наш посао. Све се оставља на страну и недовршено само да се чује: шта хоће тај ненадани и немили гост. Са великом силом наћера он и најтврдоглавијега човјека, да му се покори, да му поклони своју пажњу и најпослије да му робује. Бол начини и најпоноснијег човјека смиреним, малим — врло малим. Ако је неко толико ·отврднуо, толико немаран и неосјетљив за бол ближњега свога, ако је без сваког осјећаја према биједи, невољи и мукама ближњег и он, тај без срца човјек, стрепи и дркће од свога бола.

Није то болест што гони људе гомилама да траже помоћи од лијечника, него је то бол. Не траже људи лијека против болести, него помоћ против бола, кога не могу подносити.

ц : 3