Učitelj

ДИТАКТИЧКЕ НАПОМЕНЕ О ЛЕПОМ ПИСАЊУ — 15

главна црта и свако слово буде потпуно усправљено, одвесно, вертикално, према правцу зенита. А ако се пише нагнуто или косо десно, онда треба настојавати, да слова буду нагнута под углом од 45%, или према оним помоћним косим линијама, којих има на монополисаним писанкама. Наставници-це треба још у почетку велику пажњу да обрате на то, да ђаци пишу тачно по прегледу или угледу. и да писање буде ако не баш онако као што је у прегледу, а оно што приближније или сличније овоме. Исто тако треба децу још од првих дана навикавати од празнослове, т. |] да не изостављају слова при преписивању (што је распрострањена махна наших ђака) и да пишу тачно од линије до линије, тако да слова не смеју да буду ни испод ни више главних линија. Јер лепо писања код деце треба да развија сем естетике, чистоте и уредности још и тачност. Разуме се, да се то све, код почетника, не може тако и лако и тачно извести. Деца ће грешити много, особито у почетку. Ну то наставнике не треба да једи. Они само треба да настојавају да деца, при писању, држе тачно и правилно перо, да правилно седе и држе пред собом хартију, да: не хитају и да што (боље пазе на преглед или показивање, а што ће та слова или те црте бити у почетку ипак, поред свега тога, груба и ружна, то ипак неће бити велики грех. Сваки је почетак тежак. Али само "кад он пође правилним путем, те ће се све препреке и незгоде савладати и успех је осигуран.

12). Рђавом лепом писању у основној школи доприносе доста и неугодне школске скамлије или клупе, као и густо или збивено ђачко седење у истим. Такви случајеви по нашим школама, на жалост, нису ретки. Има скамија толико високих да се једва виде ђачке главе из истих, а ноге им висе као да су на љуљашци. У таквом случају ђак нема најпотребнијег услова за лепо писање. Нема ону сталност или стабилност; нема ону угодност, која је потребна за правилно седење или за правилан став при лепом писању. Уз то кад у једној скамији седе више ђака но што треба, онда је још горе. Ђаци се збију, а кад се збију, онда никако не могу да наместе правилно тело и руке за писање. У том случају ђаци се и нехотично гурају те један другом сметају и „грешају“ у писању, претурају стакла с мастилом и др. Зато је за лепо писање потребно имати угодне и прописне скамије, у којс може ђак комотно да седне и лепо да се намести при писању. Ако у скамијама седи већи број ђака, но што треба, онда је најбоље да један део изађе да стоји докле други пише, па кад овај сврши, онда он