Učitelj

ПЕДАГОШКИ ФРАГМЕНТИ ТО

Ствари живе и покретне, опасни и крвави догађаји, драматичке сцене и т. д. — то су објекти за које деца имају урођено интересовање; и учитељ, докле год не буде изазвао вештачко интересовање за наставу, мора увек водити рачуна о урођеном интересовању. Настава мора бити очигледна, експериментална, више оперисати са кредом у руци и таблом на зиду, него са простим причањем и чистим појмовима. Овај метод препоручује се само за почетак наставе и може се употребљавати за кратко време.

Је ли могуће формулисати принципе према којима ће се моћи оно доцније, вештачко интересовање везати са оним урођеним >

Могуће је, јер обе врсте интереса могу се једним простим законом довести у узајамни однос. Тај закон гласи:

Сваки предмет који нас не интересује може такав постати ако се асоцира за другим, за који већ постоји урођен интерес. Ова два асоцирана објекта урастају, тако рећи, један у други: интересантни део дели своју особину са целином, и отуда долази да објекти, који у почетку нису имали никаквог интереса, сад га имају као и они за које је урођен интерес. Карактеристично је при овом процесу да објекат од кога се позајмљује интерес за целину не губи сам за себе ни мало у јачини интересовање.

Овим се најјаче оправдава многострука и разграната примена принципа асоцијације престава у психологији. Једна ће престава другој, њој сродној, дати свој емоционални интерес, чим се са њом буде везала у једну преставу. А пошто је број могућих асоцијативних комбинација са једном интересантном преставом небројен, то се према томе може замислити колико може бити различних интереса.

Да би ово излагање било разумљивије навешћемо конкретан пример, а то је: интерес, који код нас изазива сваки објекат, ако је у вези са нашом срећом или егзистенцијом. Објекат, који за човека има највећи урођени интерес јесте његово сопствено биће и срећа. Извесна ствар одмах постаје интересантна ако дође у ма какву везу са нама или нашим тежњама. Будемо ли дали детету књигу, писаљку или ма какву ствар, па му мало доцније саопштимо да му то дајемо на поклон, одмах ћемо приметити како оно почиње са другим очима гледати поменуту ствар. И код одраслих бива слично томе: канцеларијски монотони рад за свакога од нас је несносан, али је за службеника канцеларијског од највећег интереса, јер он зна да је са тим скопчана његова срећа и опстанак. Из ових примера резултира се просто правило за сваког