Učitelj
376 5 УЧИТЕЉ
Бом Ди БИИ
НЕМА ЗТКЕА
„Социјалне“ више женске школе, 1908. год. у Немачкој је изведена реформа женског образовања. Више женске школе реорганизоване су на потпуно новим основима. За девојке које желе добити више образовање, ступити у универзитет и друге више заводе основане су гимназије и „Зшфеп АпзтаНеп“, т ј. школе вишег реда, у које ступају девојке по свршетку средње школе и које желе полагати испит зрелости. За спрему учитељица постојећи семинари у неколико су реорганизовани.
Осим тога, по овом плану морају бити основане још неке специјалне више женске школе, „Ргтацепзсћшеп“, за оне девојке (већином из имућних породица), које се не спремају ни за какву специјалну професију. Ове школе, дајући више или мање широко образовање дужне су спремати образоване матере и домаћице. „Наизјтаџ ипа Мш(ег“ — стари немачки идеал. Сагласно овоме позиву, у овим школама обраћа се велика пажња на учење домаћинства, хигијене, педагогике и гајење деце.
Из нових женских школа мало по мало издвојиле су врло оригиналне школе — социјалне женске школе које су поставиле за задаћу: спремање женскиња за јавни општи рад. Оваке школе, и ако су се скоро појавиле, врло брзо су се рашириле под разним именима; „Социјалне женске школе,“ „социјални семинари,“ „социјално педагошки семинари.“
Прва таква школа основана је у Хановцу, а асновао ју је Немачко-Евангелички Женски Савез. Закон од 1908. год. дајући потпуни и детаљни наставни план за опште васпитне више женске
школе оставио је у исто време право управницима и организато-
рима тих школа да могу дотеривати и мењати тај план, према својим погледима и месним потребама. Ова дозвола социјалних женских школа, за њих одређени план потпуно не постоји, и он се још само практички израђује. Делативна слобода рада дала је могућности да се комбинирају две врсте школа и створе таке учебни заводи, који могу подмиривати разноврсне потребе. Таква виша женска школа отворена је у Лајпцигу 1911- год. Она је себи поставила ове задаће: о
1) Дати могућности свему женскињу, које тежи ка вишем
образовању, да узме свесно учешће у духовном животу нашега _
,
а Еол
аза аза а