Učitelj

400 УЧИТЕЉ

и г. М. Драшковића. Мислите ли, да треба да одемо к њему, после Ваше изјаве, која је за нас врло повољна»

„Љуб. Давидовић. Отиде и г. Драшковићу. Он је и иначе у Н. Скупштини, а ја нисам. Кажите му ионо што сам Вам ја рекао. Може бити да ће њему требати и нека обавештења о чисто школским питањима. Али зашто ви (обраћајући се г. Сретеновићу), не идете код ваших начелних пријатеља, да њих замолите» Требао би г. Благојевић, и остали, да оду код њих, не званично, већ пријатељски, и да их умоле да ту ствар сврше. Износиће се у овој сесији још предлога, па се може изнети и тај.

Мих. Сретеновић. Ишли смо ми, и код г. ЈЉ, Јовановића, и код г. Н. Пашића и код г. Протића.

„Љуб. Давидовић. Па шта су вам казали>

Чед. Тодоровић. Нису ништа одређено казали. Прексиноћ г. У Благојевић рече у седници, да је био код г. Љ. Јовановића, и да му је он рекао; „Ваша сшвар сад много боље стоји него пре“ Али из тога се не може извести закључак, да ће то питање бити решено.

ЈЊуб. Давидовић. Ја мислим да ће они поднети пројекат... Треба да поднесу...

Чед. Тодоровић. Учитељство је незадовољно. Ако се питање реши, учитељству ће се моћи рећи: „Сад на посао. Да будемо мирни од ваших питања бар десет година“. У случају, да се пројекат не изнесе пред Н. Скупштину пре буџета за 1914. год., Учит. Скупштина ставила је у дужност Гл. Одбору, да позове ванредну скупштину, да она одлучи: шта ће се даље радити То је питање веома крупно, и ко зна какве ће последице бити. Ми би ради да не дође до ванредне скупштине, и да се незадовољство не појачава.

„Ђуб. Давидовић Да не мислите и ви на штрајк

Чед. Тодоровић. Не мислимо. Али ће учитељи морати тражити начина, да се њихови захтеви, у интересу школе и просвете остваре. У року од две недеље биће на окупу и Н. Скупштина. Ми морамо у Главном Одбору Учат. Удружења тада добити изјаве од чланова Одбора, а пријатеља странке која је на влади, да ће пројекат бити решен ако не пре буџета за 1914. год. а оно у овој скупшшинској сесији. Не добијамо ли у Гл. Одбору таква уверења, ми, који смо у Гл. Одбору :'опозиција владајућој странци, поднећемо предлог да се поступи по резолуцији, и сазове ванредна учитељска скупштина, па шта она реши, оно нека буде. Не прими ли Гл. Одбор наш предлог, поднећемо оставке. Једини је пут да се учитељство смири: решити питање у овој сесији Н. Скупштине па макар се финансијска страна закона регулисана 1. јануара 1915 год. И само у том случају може се Примити одговорност, да се не сазива ванредна учитељска скупштина.

„Љуб. Давидовић. Ја мислим да не би требало Преспрати владу. Не Треба јој одређивати рок. Главно је, да се то питање реши у овој сесији, па макар се финансијски део закона извео доцније... Ја држим, да ће се то питање решити...