Učitelj

"

УЧИТЕЉ 405.

мачка школи ујединила је Немачку, а српска школа у Краљевини Србији, Маћедонији и Ст. Србији, ревњиво је припремала за велико дело ослобођења и уједињење народно.

Како смо се сакупили, да испунимо једну моралну дужност према онима учитељима, који су пали на бојноме пољу или као рањени и оболели умрли за веру, Отаџбину и Краља, ја би био велики дужник савести своје, када не би у овој тужној, али свечаној прилици сетио и оних српских учитеља, који су гране плоднога дебла српског учитељства, — и као такви са српским свештеницима у Ст. Србији а Македонији стајали на мртвој стражи, бранаћи националност нашу и лепи језик наш. То су мученици наши. Они су и гладни и жедни и запостављени, са пуно самопрегорења и личнога пожртвовања носили крст, који им је ставила на плећа љубав народна и дужност за очување нације наше.

Испуњени осећајима дужности, ни за часак нису се поколебали у вршењу исте. Падали су један за другим, као јунаци на бојноме пољу. Проређени редови пупуњавани су новим снагама, који су са пуно решености прихватати дело и испијали чашу, коју су и њихови пуедходници испијали. Непријатељи убијали су тело,. али нису могли убити дух и идеју за коју се живило, борило и умирало.

Таквим радом својим, они су високо узидали заставу српског“ учитељства не само у Ст. Србији и Маћедонији, већ у васколиком Српству и словенском свету. Пали су часно, и зато ћемо у знак. захвалности рећи: слава им!

Патриотски рад ових мученика и пионера, топло је потпомогнут родољубивим радом учитеља из Краљевске Србије. Идеја, за коју су учитељи са свештеницима гинули у Ст. Србији и Маћедонији, била је најодушевљеније прихваћена и од стране учитеља из Краљевине Србије. Да, они су као велики родољуби песмама, приказивањем живота и дела наших узор јунака и мудром родољубивом речју у српској омладини и народу, будили и развијали патриотске осећаје и тиме их припремили за онај велики, нсторијски дан, дан борбе за ослобођење поробљене браће и оних земаља. које беху алем камен у круни српских краљева и царева. И гле, тај дан дочекали смо и најодушевљеније поздравити. Радујући се томе дану, све је похитало да се стави на службу Отаџбане; сваки је желело, да личним радом својим узме учешћа у зидању велиличанствене, монументалне грађевине — ослобођења поробљењи земаља и поробљене браће.