Učitelj

426 УЧИТЕЉ

узроковати само егоистичко осећање, јер било би немогуће да би људи са таквим навикама наједанпут били способни да морално осећају. Морално осећање и морални мотиви су продукти човечијег преношења у болове и задовољства других људи, као што је мало пре речено, напротив механички одређени људи не могу да разумеју болове и задовољства других, на основу свога искуства, и зато нису у стању да учествују у боловима и задовољствима других људи без неког личног материјалног интереса тј. они остају егоистични у сваком погледу.

Но могло би се даље рећи да се на основу постојећих моралних инстиката код васпитаника, може да утиче на васпитанике вежбањем. Али и једно такво мишљење било би неоправдано јер оно проистиче из неразумевања самога онога што је морално. Морални инстикт не постоји једнако код свих људи, него се он појављује код васпитаника час пре а час доцније, понекад је слабији а понекад јачи, врло је често редуциран на једној врло слабој диспозицији а често и не постоји у човековој природи! Ова променљива особина моралног инстикта отворено показује његову стечену природу у човечанском развићу под специјалним околностима живе природе. Ако те околности нису прилагодне и не одговарају његовом развитку и опстанку онда њега мора нестати, као и сваке друге променљиве природне појаве, која зависи од околности у . којима се она развија. Теорија вежбања не узима у обзир сличне околности за развитак овога инстикта тј. она губи из вида, да се овај инстикт само тамо развија, где једнаки утисци проузрокују у људима једнака осећања чиме се људи оспособљавају да се преносе у психичко стање других. Из поменутих разлога утиче вежбање ове врсте не само против развитка моралног осећања него и. против моралног инстикта уопште. Томе помажу још и друге чињенице. Вежбање утиче понајвише морањем на васпитанике тако, да се они покоравају вољи одраслих и прилагођавају њиховим погледима. Тим се изазива бол код васпитаника и они се труде да избегну те болове. Они се често труде да притаје бол, као да раде по извесним одређеним принципима, док су међутим марљиви само зато што се боје казне или каквих других непријатности, а чим се осете слободним раде сасвим друкчије. Према томе се таквим вежбањем, у место моралних осећања и моралних навика развијају лукавство, лаж, понижавање и други пороци. Буђење и развитак тих анималних инстиката и особина није само једна