Učitelj

416 | УЧИ ЛТ БАБ цију, ипак на себи, као такви, немају ничега, што би могло важити за морално! Да би смо то доказали узећемо један пример из свакидашњег искуства. Покушајмо н. пр; да очигледно представимо један морални однос човекових воља рецимо узајамичну помоћ. Ми ћемо при томе описати физичку страну односа, изнећемо процес помагања, као такав, али оно, што је најважније оно што чини узрок тога односа т.ј. само мотиве тих радња нећемо моћи очигледно представити, па ма колико се трудили; јер су ови скривени у субјекту, не конкретни и могу бити потпуно морална садржина. Оно што је Морално, то није ни какав чисто физички постулат света, већ један обичан психички процес и оно се развија, постаје и нестаје, као све живо у природи! Генетичка психологија и експериментална испитивања на педагошком пољу показују нам, ма да су мишљења научара у томе подељена, да су деца, испод једанаест година старости претежно егоистичне природе, да она у тим годинама теже за материјалним добрима, спољашњом силом и лепотом, па се тек доцније јавља код њих тежња за оним, што је морално, право и што важи, као морално идеално добро. Тим се не може предпоставити, да је Морално дано у бићу човеку, већ да постаје и да се развија, то се онда мора признати, да је оно у току развитка ученика увек врло слабо, а да би се могло само описима спољашњих физичких момената и набрајањем мотива, без дубљег искуства њиховога, могло очигледно представити. Према томе је јасно, да је најглавнији фактор морални често пута егоистичне природе баш ту, где ми најидеалнију моралну вредност замишљамо! Види се дакле, да спољна страна самога односа, као очигледно средство, без познавања мотива, који проузрокују радњу, не значи ништа у моралном погледу, јер она, као таква, нема на себи ни чега одређено Моралнога, већ може бити толико исто неморална колико и Морална. Према томе такав однос, без познавања мотива и неможе ништа допринети настави у моралном погледу. |

Човекове радње и оцртавање друштвених односа могле би само онда, да послуже као очигледно средство, када би ми могли да предпоставимо у човеку оно, што је морално т,ј. када би се смело узети, да Морално постоји у васпитаницима у свима периодама њиховога развитка. У томе случају васпитаници би на основу својих моралних мотива могли, да појме такве појаве.и код других људи, чим би им се радње других људи очигледно представиле; али се то не може представити; јер се са развитком деце развија