Učitelj

518 УЧИТЕЉ

рада тога циља, а у просветним заводима свих савремених културних народа, то је сасвим обрнуто. У тим заводима без сваког изузетка наставници и настава по самом факту циљеви суа уче 'ници средства ради тих циљева, а са своје опет стране и настава за наставници средства су којима је циљ социјална и политичка дисциплина, а народна, држава и отаџбина, циљ је свих других циљева.

И кад се тако схвати крајњи и потоњи циљ, по себи се разуме да сви други циљеви и индивидуални и колективни имају само толико вредности колико доприносе томе крајном и потоњем циљу, који је опет са своје стране често и готово по правилу "срество ради личних циљева државних органа. И што је то тако, што се и у управном, државном као и у наставном школском погледу мењају улоге срествима и циљевима не зависи ни од чије воље или самовоље, него је нужни неодољив поредак ствари који "без и једног изузетка избија на видело и у историском развитку и у актуелном животу свих савремених културних народа. То је "сасвим непоречан факат.

И кад ствар тако стоји, кад се и у историском развитку и актуелном животу нигде и никад нису реализовали многобројни људски идеали ни на једној па ни на педагошкој области живота људског и друштвеног, питање је, на што је толика жудња рода људског за тим идеалима, на што су толике жртве и у историском развитку и у актуелном животу људском и друштвеном што се „приносе на олтар тих идеалаг Ево у кратко одговора на то питање

Ти су идеали не само потребни него су неопходни као крајњи ли потоњи циљ коме човештво тежи по унутрашњим интимним законима бића људског, али га никад не достиже, а баш у тој тежњи — у колико је где има — и јест оно чиме се уздиже човек изнад других живих бића. Идеални су нпр. захтеви да је индиви„дуа циљ а друштво срество ради тога циља, да је учитељ ради ђака а не ђак ради учитеља, да су органи државне организације ради грађана, а не грађани ради државних органа итд. до безбројзности свега онога што улази у живот људски и друштвени.

У те идеале поред многобројних других долазе сва педагоашка начела, која говоре, да се тако изразимо, о умним и моралним „апетитима и о подесности и сварљивости умне и моралне хране којом се задовољавају ти апетити. А у те идеале долазе и начела која говоре о природним методама у настави или. што је све једно о начину како ће се умна храна припремати и нудити ученику. Нико и никад није могао нити сад може, ту храну тако подесити

а сљо а