Učitelj

540 : УЧИТЕЉ

„Јов. Јанковић, учитељ.

НАЦИЈОНАЛНО ВАСПИТАЊЕ СРПСКОГА НАРОДА

И БАЛКАНСКИ РАТОВИ 1912. И 1913. ГОДИНЕ — ПРИГОДАН ГОВОР О СВ.САВСКОЈ ПРОСЛАВИ —

Поштовани госта!

Допустите ми, да вам пре свега, у име наставника-ца и ученика ове школе, топло захвалим на пријатељској посети и рекнем: Добро сте нам дошли на славу!

Српска слава је један од најкарактернијих обичаја српских. То

је, после језика, најглавније обележје Срп. Народа, јер севели: „Слава ·

„ нам је име и језик сачувала.“ За то је и српска школа примила овај лепи обичај, те на данашњи дан, — дан смрти највећег српског просветитеља Св. Саве — славе тај дан у свима српским школама. |

Ово је за школу једини дан у години, кад наставници-це и ученици-це дочекују своје госте. Ово је једини готово дан у години, где се даје прилика и самим ђачким родитељима и пријатељима школе, да покажу својим присуством, колико им лежи на срцу љубав према школи, љубав према дому која васпитава и образује најдрагоценије благо њихово, крв њихове крви — њихову децу,и будуће српске грађанке и грађане.

Данашњи је дан за вас и нас, као и све Српкиње и Србе широм целом Српства, значајан још и с тога, што га прослављамо после паузе од године дана, после исполинског, величанственог и победоносног Српско-Турског и Српско-Бугарског рата. После ова

два велика и херојска рата, који су покајали Косово и осветили Сливницу, те данас. могу слободно и радосно прослављати Светитеља Саву сви Срби како у старим границама Србије, тако и у негдашњој Старој Србији и Маћедонији. Данас се топе у радости српској подједнако: и Београд и Скопље; и Ниш и Битољ и Крагујевац и Призрен; и Шабац и Охрид; и Неготин и Прилеп; и Краљево и Ђевђелија; и Куманово и Ваљево и сва остала мно: гобројна места у Великој Србији, што дочекаше највеличанственије тренутке, што их само векови стварају, ослобођење и уједињење великог дела Српског Народа са слободном Србијом.

У данашњем величанственом тренутку срца су нам пуна и ра-

дости и туге. — Туге, што су многе мајке изгубиле миле синове своје; многе љубе своје драге мужеве и храниоце, своје и своје

ои а.