Učitelj
из школског ЖИВОТА 678
среским и окружним чиновницима, поповима и људима од утицаја, налазећи, да су његови другови у свему мањи од њега.
Дала ми се овде згодна прилика, да овлаш нацртам један стари управитељски тип, који је нанео доста удараца школи а који је, без сумње, већ ишчезао са лица земље.
У својој пандурско-бакалској заслепљености и неписмености осион тај управитељ сазове једне зиме вбће, да се учини распоред дежурања. Учитељи износе своје разлоге и предлажу, да се дежурање почне на пола сата пре часа. Он лупне песницом о стом викне — „онако ће бити како ја оћу! Сат пре часа почиње дежурство!“ Затим зове учитеље, да потпишу записник. Они, наравно, неће. Он тада прави протокол са два сведока, у коме бележи, како се 12 наставника, поименце, нису хтели на записник подписати. Записник шаље среској власти, ова му га, видећи се ненадлежна за ту ствар, враћа. Он сутрадан шаље наредбу о распореду дежурања, по сат, наставницима на потпис. Они га не примају. Он опет акт среској власти и ова диже учитеље са часа, позивајући их, да им саопшти управитељев акт.
Држе учитељи свој збор у школској згради. Он нареди — да се, у сред зиме, соба не наложи и да се уклоне креда и сунђер. _
Дође на час, Учитељ пева са ђацима народне песме: он га зауставља... „Стој — вели — то су ирошке песме !“... “
Доноси решења без школског одбора, па хвата по вароши одборнике, да га потлишу.
Кога увреди премешта, му разред, без икакве потребе и без решења, у девету учионицу. Таква једна селидба, мало необична, скандализирала је једно после подне целу варош.
Као удовац понашао се према женскињу врло непристојно, и ако је стар, фарбао је косу и бркове и у разговору, намигивао. Као партизан кињио је учитеље. Цео је рад свој крунисао тиме, што је оптужио три своја друга министру за некакав непотписан акт — чини ми се о цркви, те су ови, по казни премештени далако у села.
Није знао правилно говорити. Ђаке је држао редовно до 12 сати у школи, где су се сами учили, апсио их је и млатио, те успех истеривао; тачку и запету и цео правопис · самртно је мрзео; најрадије се бавио тиме, што је хватао сељаке, те им пискарао. Извикан је био због извесних прљавих ствари и понашања у грађанству. Ето какав је зликовачки тип могао у прошлости бити управитељ школе, тип, који ће остати потомству, да га се гнуша и нама,