Učitelj

750 УЧИТЕЉ

Пошто настава читања нема да решава задатак очигледне наставе, дакле, нити ствара нове садржине нити старе објашњава већ има само сасвим познате ствари да веже с њиховим писменим изразом, то јој је довољна за репродукцију једноставна слика. Слике имају то преимућство, што се могу давати деци у неограниченом броју, и што се помоћу њих и најудаљенији предмети и ситуације могу ставити тако рећи на школску клупу, и при томе у најпростијем облику. Осим тога слике истичу предмет у свести лакше него изговорене речи. Ако учитељ даје да се написане речи само изговарају, без показивања предмета или њихових слика, развиће се код ученика лако веза између написаних речи и изговорених — говорних покрета — а тако може да се прави смисао речи и не додирне, и да се образује само читање без мисли. Стога ми додајемо доцнијим вежбањима једну књигу са једноставним сликама, и ту учимо о колима, коњу, кући и дворишту, са свима и то тим начином, да учитељ покаже написану реч, а ученици показују у својим књигама дотичне предмете. Оваквим радом биће сви ученици једновремено запослени. За ствари њима интересантне деца се могу увек задобити. А овде нема мучног шчитавања, где дете грчевито чачка својим држалом између црних редова, и мора при том да изналази што ту никако и не постоји; где учитељ. слуша само једнога кад чита, и само за једнога има гарантије да везује слова са говорним покретима, — а дали и тај један мисли. на ствари о којима чита, то он не може знати. Код нашег начина. пак, код свих ученика пролазе кроз свест једно за другим написана реч и ствар. А

Чим се обради прва стотина речи, може се одмах прећи на реченице. Ми нацртамо на табли човека како седи, и дамо деци да искажу шта виде. Испод тога нацртамо другога како стоји и дамо да деца и ову слику речима искажу. Тада учитељ напише прву, а до ње и другу реченицу, па као и код речи, говори се у хору по једна реченица, па се чита и при заклоњеној слици, и најзад се та реченица састави и од картона. Сада је лако замењивати картон |стоји| са |СЕДИ] и давати да се читају реченице којим се хоће редом. У даљем раду променимо реч |ЧОВЕК| са већ лознатом којом речју нпр. |ЖЕНА| или |ДЕБОЈКА| или |ПАС|. Ученици ће такође и ове реченице моћи без муке читати и разумети.

Тек тада, када су већ читане једноставне реченице, задржимо се неко време на извођењу још раније припремане анализе написаних речи. Најтежа ствар овога посла, памћење разних гласова.