Učitelj

768 УЧИТЕЉ

времена психологија, тражећи да се уважава индивидуалност. „Ако учитељ игнорише ову, разноликост у наклоностима,“ вели Минстерберг „и оперише са замишљеном схемом човечје природе, његова најлепша напрезања морају остати бесплодна.“ По мишљењу професора Сели-а, школа ће сасвим изгубити назив хуманистичке установе, ако се не буде борила за ту драгоценост, индивидуалност, која представља благо и за индивидуу и за друштво. Отуда у. захтев свестраног хармонијског развића живота, психологија и уноси битну измену: треба се бринути, вели она, о свестраном развићу детета, не само не спречавати, него свима средствима потпомагати појаву и развиће индивидуалних особина његове личности, не треба нипошто утискивати дете у израђене за све подједнаке норме, већ „кројити образовање по мери способности.“ С тога је важније умети прилагодити идеал према условима школског живота, према узрасту и способностима детета, премда је за учитеље важно да знају и циљ васпитања. По мишљењу Бине-а „одређивање дечје способности јесте најважнија припрема за образовање и васпитање.“ И то је несумњиво тачно: Архитекта треба да зна и ради чега се зида и како се зида, зидар пак само како. У школи је учитељ зидар, који извршује наредбу архитекте, у овом случају живота. Успешан рад очично зависи с једне стране — како се схватају потребе стварног живота, за који дете треба оспособити, с друге још више, како се познаје онај материјал који се находи у учитељским рукама. За то се теорије и емпиричка и спекулативна саме по себи исказују као недовољне за решење свију васпитних питања; оне треба да се провере, да се испитају, да би се доказала њихова пригодност, животна вредност; Оне треба да се упореде са научно утврђеним фактима о духовном развићу д тета. Тај задатак је ми поставила себи Педагошка Психологија. Она се користи фактима свију наука, које јој могу бити од користи, али њихове резултате разрађује са своје тачке гледишта. Она је самостална наука. „Пед гогика није,“ као што вели Мајман, примењена логика, етика и тд. она је неоспорно самостална наука о васпитним фактима. Ту. · исту мисао потврђује и Лај, „Педагогика није,“ вели он, „само вештина, стечена праксом, она је такође и наука. Здрав човечји смисао, педагошки такт, искуство, сваки за се и сви заједно, често су за стицање извесних педагошких погледа, за решење врло важних питања, за избор подесних метода, и за безопасно спровођење закључака, богатих са последицама. „Педагогика је тако исто као и медецина — наука.“ Она по речима Минстерберга не треба да