Učitelj

836 У ЧИ ТЕ Љ

из појединих предмета. Озбиљно испитавање претпоставља знање психичких наклоности испитаникових, тј. дужих стања његове душе које даје могућности да се врше одређени претходни радови, изазвани извесним захтевима. Несумњиво је, да, полазећи од расматрања радова, можемо саставити закључак о способностима. Но пре свега ваља имати на уму, да дотични резултат рада не бива увек веран резултат радне способности. Ако одвојено дају једнаке резултате, то отуда не можемо изводити закључак, да обојица владају једнаком радном способности. Као што нам казују некоје биографије, видне и важне способности често се никако и не опажају. Психички рад представља собом комплекс радова; нпр. писмени састав садржи у себи садржај, логику, стил, граматику, ортографију, спољашњу форму итд., а сав комплекс ових радова оцењује се једном белешком. Резултати радова могу одговарати бројевима од нуле до неодређених количина; ова по својој опширности неодређена област дели се само на 5 или 6 оцена, на 5 илиб рубрика чије се границе могу утврђивати само односно а никако апсолутно. Сва могућа психичка стања: глад, болест, умор, разни „афекти, а пре свега страх — утичу на рад у великој мери. Умори страх смањују пажњу и памћење и замрачују суђење. Ако писмени рал има облик преписивања или развијања теме и стања узетих из уџбеника, или неко понављање, онда ће ученик који влада добрим памћењем истаћи се више од ученика самосталног мислиоца. Свима је познато какву улогу игра срећа у свима испитима. Постављање питања при усменим испитима такође је врло важно; и најспремнији ученици на незгодно постављена питања дају колебљиве одговоре, те тиме и своју оцену снижавају. Способност изражавања знања код неких је ученика велика код других мала, те и то доводи до неправилног оцењивања јер се знање и ступањ усвајања не

развијају увек паралелно са усменим излагањем; често спремни

ученици запињу и размишљају при одговарању.

При оцењивању резултата могу се се у рачун узимати садржина и количина радова и за основицу при писменим радовима, на пример, број и врста погрешака а при усменим одговорима средњи резултат оцена добијених у разним расположењима. Распоређивање ученика може се одредити помоћу сума добијених од простог збира оцена, или тачније — од сума оцена умножених бројем недељних лекција из дотичног предмета. Овим начинима покушавају да сачувају фактичку правичност у односу према 06јекту. Али, осем овога, може се главна пажња обраћати на радове