Učitelj

838 УЧИТЕЉ практичке задатке, морају се најзад озбиљно запитати: каква је суштина оне радне способности, коју би желели да испитамо» Да ли је могуће на основу фактичког рада правити закључке о радној способности уопште» Какви су извори погрешака за оцену радне способности индивидума»> Који се код њих могу зараније отклонити и на који начинр Какве се коректуре морају унети односно изговора погрешака који остају при оцењивању радова»

Лако је могуће, да овај или онај извор погрешака или чаки читав рад истих, при оцењивању појединог ученика сасвим не буде узимат на ум, и при промени предавача не испољи се чак у току целог школског времена, — било по томе, што учитељима недо-

- стаје нужно психолошко посматрање и научни опит, или по томе, што дидактика недовољно указује на огромне тешкоће и небројене последице прелазних испита, оцењивања белешкама и класифицирањима, или по томе, што велика количина ученика чак и при најбољем знању и умењу не допушта правилно оцењивање. Овим околностима се објашњава онај факт, да се оцене некојих ученика јако мењају код новог учитеља, и с друге стране, што многи ученици остају непризнати и непроцењени за све време школовања. Напоменућу вам о великом натуралисти Дарвину, а коме су учптељи и његов дед чак и за време његова бављења -- учења — на универзитету тврдили, да од њега неће изићи ништа особито; за тим о чувеном анатому Видерсхајму, који је више пута причао, да му је директор гимназије, при свршетку курса тврдио, да од њега неће бити уредан човек; о народном писцу и проповеднеку Фромелу, чији је отац добио овакав савет од једног учитеља: „створите од вашег сина занатлију“. Фромел признаје, да је био такав дечко, који је за време учења већим делом „јео свој хлеб са сузама и гутао Корнелија Непота Јулија Цезара и друге Римљане као грудву глауберове соли и чашицу валеријанових капљица.“ Он никад није био међу првим ученицима, већ се увек држао више златне средине па се често „спуштао и који ступањ ниже“. Непријатно је гледати, како се оригинални ученици не цене, и према њима се поступа жестоко и неразумно само зато, што се они издвајају од типа, који је од стране учитеља или наставног плана узет за норму. Коренита погрешка оваквог неверног оцењивања, које има тако штетан утицај на интелект и карактер учеников, са-

_ стоји се у рђавом разумевању дечје природе. Зато се мора сма-

трати као национална дужност своје врсте да се наставници сред-