Učitelj

МЕТОДИКА 849

Кад би се много могло постићи пластичним причањем, зашто такође није сваки наставник способан, не би се стотине хиљада трошило за наст. средства на универзитетима, Великим школама и осталим стручним школама, где одрасли људи уче. Они пластично причање не цене, само ђаци осн. школе имају толико умне снаге да нешто појме што не виде! Смело тврдим, да велики број наставника не изводи, довољно, ученике ни у природу. Срез мој има расадник добар. Био сам у њему два пута с ђацима. Кад сам питао екома који су још наставници били до сад (јуни месец) у расаднику, рече ми: — „није ни један, па чак ни из места“. !! у

Наставна су срества у школи и преставник културе једнога народа. Што је народ културнији то више и савршенијих срестава има, а она донекле и култивишу народ, јер се и за јавна предавања могу употребити.

Ја се и сад сећам свога вредног учитеља Уроша Благогојевића и његових предавања, па чак и појединости у предавањима, јер је он први употребио нека очигл. срества у школи. Осталих се више по злу сећам а по раду никако.

Завршујући увод мога говора, мислим да сте сви уверени у потребу рада на стварању и прибирању наст. срестава.

Прелазим на изношење начина за остварење тога посла.

Наставна срества за осн. школе, набављају општине а препоручује их држава. Нека наставна срества граде и прибирају сами наставници или са ученицима. Како су често препоручена наставна средства несавршена и недовољна или су скупа или се не набављају, то је наставник често, и без воље, принуђен, да сам ствара себи олакшице у томе послу. И мени је много времена требало, па да осетим Ху тегобу у раду без наст. средстава, а тако исто и тешке муке код деце.

Поодавно сам по нешто материјала припремао за наст. средстава али сам ове године прегао да и себе и друге постакнем на што јачи рад у томе правцу.

У томе циљу приредио сам и ову изложбу, свога рада на томе. На том сам послу истрајно радио али и са великим задовољством, што сам више радио више сам воље добијао. Особито ми задовољство чини велико интересовање наставника за њу, што је и мене, искрено тврдим изненадило. Из тога се види да у наше учитељство треба уносити живота и енергије, воље и наде а да су они увек готови да приме све што је добро. Ова изложба појачала је много и интереса за учитељску скупштину, а то и у будуће треба да буде.