Učitelj

из ШКОЛСКОГ РАДА 858:

не би били срећни, и ваша љубав према њима, а ваша синовља љубав треба баш да их учини срећнима.

Шта треба да радите» Пре свега треба да им се обраћате нежним, милим речима. Волим да видим какво дете кад обисне о врат својем оцу, или својој мајци и кад узвикује: „Тата, мама, кад би знао како те волим!“

Само не волим децу која се обраћају својим родитељима лепим згодним речима, а не чине ништа да би им пружила ма каквог задовољства. Какво дете, које искрено воли своје родитеље, мисли на њих често. Оно никад не заборави да им пожели пријатно спавање и да их пољуби кад пође само да спава; а чим се опет дигне из постеље пита их како су провели ноћ. Овакво дете никад није набусито, натмурено. Увек је готово да учини какву услугу, да отрчи и донесе што се тражи, па чак и онда кад би морало прекинути своју започету игру. Кад види да су му родитељи тужни и нерасположени, и оно је мирно, тужно, и обично им тада прилази да их теши својим миловањем.

Б) Текст — Утеха — Ошац је отишао на дуг пут, с којег ће се вратити шек после неколико месеци.

Мати седи заваљена у наслоњачи, и овога пута, поред све њезине одважности, низ образе скотрљаше јој се две крупне сузе. Павле би је радо хтео да утеши, ну осећа да би и он бризнуо у · плач, само кад би покушао да каже једну једину реч. Ухвати мајку за руку и отпоче је љубити. Напољу је било мрачно и сваког тренутка очекивала се страховита бура.

Ну, у том тренутку, с друге стране наслоњаче, чу се несигуран, танак гласић: Мамице, мамице! и одмах за тим појави се главица мале девојчице, Гледала је право у своју мајку која је плакала. Подигла је обе своје нежне ручице у ваздух и поново узвикнула: „мамице, мамице;“ а притом се својим малим усташцима приближавала мајци у намери да је пољуби.

Мати подиже девојчицу на крило, притисну је за груди и обасу пољупцима и сузама. Тако јој је било потребно нечијег миловања! И девојчица је нашла, што јој је требало. Поред ње и поред мајке стајао је приљубљен синчић, сав предан њима двема. Готово изнемогла, скрхана и неутешна, мати је одједном осетила. праву утеху, која јој је дошла од њезине мале дечице.

Мајци је бнло јасно да никад није сама.

Да се запише у свеску: