Učitelj

830 УЧИТЕЉ

ставе, која би могла оштетити природу женину, њен прави карактер. Такви су исти били и парадокси Русовљеви, који изазивајући уображени рај природнога стања, да протестују и да реагују против зала тадашњега друштвенога стања. Стенли Хол се боји, да модерна жена, у својој грозничавој ужурбаности за науком, не изађе из свога колосека, да не дође дотле да се „помужеви“ у толикој мери, да заборави на дужности материнства и да тако оштети будућност људске расе!

Доиста, питање о опадању становништва у Савезним Државама Северне Америке, ма да није тако мучно као у Француској, даје и тамо повода за лоше изгледе. Само приливу страних досељеника има се захвалити, да тамо становишто не опада. Број нежењених људи све више расте у Америци. Бракови постају ређи и мање су плодни. По једно дете у браку није више реткост. Бесплодни бракови су чести. Докле у Канади свака породица има по 9—10 деце, дотле је у Савезним Државама спала ранија размера рођења од 36 на 30 на сваких 1000 становника. Америчани по рођењу имају мање деце него досељеници; смртност деце урођеничких раса је већа него ли у досељених.

По Стенли Холу, жена је поглавито одговорна за ово опадање рођења. До ње стоји, чешће него до човека, што су брачне _ везе бесплодне. У америчком друштву девојке већма избегавају брак него ли младићи. Оне оклевају да узму на себе бриге и бреме материнства; ако их пак најзад и приме, оне често уносе тамо физичке недостатке и немоћ.

Нема сумње да младе Американке, кад се мање удају него. пређе, кад имају мање деце да све то зависи од многобројних узрока, и у првом реду од економских разлога, нпр. од жеље за кићењем и луксузом; од општих погодаба једног друштвенога. стања, то женскиње може живети несавесно и слободно, а да га усамљеност нимало не тишти; где оно, да би имало заштите, нема потребе у мужевљеву туторству. Оно је тамо у осталом, и мање склоно да га трпи у својој новој и силној жељи за ослобођењем. Ну главни је узрок — по Стенли Холу — развиће наставе бар садашње наставе, са њеним претераностима: сувишним испитима, страсним тражењем научних степена и диплома. Отуда се јављају као последице: претовареност мождана и замореност, као и лоше моралне диспозиције. Млада девојка, која је стекла научне степене која је окушала плодове са дрвета науке, мање је вољна да ступи у домаћи живот. С друге стране напори, жена ученичког живота,