Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 831

штетећи мање више њене снаге, могу је учинити неспособном за материнске дужности. У своје' време је и Херберш Спенсер тврдио: „Апсолутна или релативна неплодност женина уопште је последица претераног умног рада.“ Појачана настава увећава до душе индивидуални живот, али зато опет ослаби способност преношења живота.

Мишљења Стенли Хола су заснована на великом броју опажања и статистици. Он је у овом погледу извршио и брижљиву анкету између трију главних виших школа за женскиње, што их имају Удружене Државе: Васар, Велсли и Смит. Од 705 студенткиња, које су са научним степенима изашле из ова три завода, само се 196 удале; 66 између њих биле су у браку без деце; остале су све имале свега 222 жива детета, што не чини ни два детета на сваку. Међутим њихове недипломисане сестре имале су много веће потомство. Даље наводи Ст. Хол, да од укупног броја женских, која су се васпитавале у североамеричким вишим школама само се четвртина удала; једна трећина нема деце; а половина од оних, које су мајке, нису у стању да доје своју децу.

Супротна гледишта су ретка, Ст. Хол наводи само двоја. Најпре је то Америчанин Енглман, који признаје, истина, да је највећи број америчких удатих жена — 20% — бесплодан, али он тврди опет да дипломисани мушкарци, који су свршили велике школе, много више доприносе умножавању расе, него ли њихови суграђани из других друштвених редова, и да с тога настава није узрок опадању броја рађања. Ову сведоџбу побија Ст. Хол, наводећи да она почива на сувише уској основи, јер обухвата само два града. Исто тако Хол не признаје као ни резултате истраживања, што су их предузеле у Берлину 1901. год. две одличне списатељице Адела Герхард и Јелена Симон („Материнство и духовни рад“). Уз припомоћ једног међународног одбора, оне су се обратиле књижевницама, уметницама и умним женама разних земаља, питајући их као мајке, дојиље и гајиље њихове деце.

Одговори су били, по изгледу, веома повољни за предубеђење испитачица, чија је потајна жеља била: да утврде да књижевни, уметнички или научни радови не штете изворе плодности. Ну Ст. Хол, који је изближе испитао добивене одговоре, сматра да се из њих могу извести исто тако и супротни закључци. Он примећује правилно, да свака анкета ове врсте захтева сумњу. Младе девојке и жене, припитиване о своме здрављу, о последицама дужих умних напрезања, неће увек одговорити потпуно отворено. Девојка