Učitelj

912 У ЊИЕ Љ

учитељи нарочито и стално дугују поштовање за закон 1904. год. којим је као министар просвете оба радикална крила побољшао положај наставника према закону од 1898. год. као што дугују поштовање и г. Новаковићу за закон од 1881. год.), част и поштовање, велико, свима поменутим људима стога, што они, разговарајући са учитељима, као опозиционари, нису били политички трговци, него су учитељима предочили тешкоће као и поменута г,лг. министри и упућујући учитеље на владу, обећали су своју по моћ. Штета је ако сви учитељи нису из „Учитеља“ пратили развој ове ствари.

Истина је, да су у то време и Његово Величанство Краљ, и влада и све странке без изузетка живо настали били, да се помогну породице, које су хранитеље на бојним пољима за отаџбину изгубиле. ИМ јест то био и часан и хитан посао кога је и цео наш народ, не узимајући ту ни учитеља, жељно и праведно очекивао, али и при свем том, што је све у земљи било за решење тога питања, стицајем прилика у земљи и други такође хитни послови државни закон о инвалидској потпори могао је бити изгласан по други пут тек пред Ускрс ове године.

Шла је сад могла управа удружења да радир Да устане и каже: ми смо од тога посла пречи или да каже и наше жеље спадају у категорију тих послова, она то није могла учинити, јер би тим учитељи изгубили поштовање код свога народа, кога треба да цене, изгубили би поштовање и код скупштине и владе, па су онда у том случају изгубили све.

Пошто је преко „Учитеља“ саопштено свима члановима све што треба у првој фази са пројектом, упитани су зборови о позиву ванредне скупштине. Они су се истина у већини изјаснили за скупштину, али број који је могао на скупштину доћи био је мали и према томе безначан. (Нису људи могли доћи због јаке зиме; неки пак због велике даљине, јер иначе ванредно заузимљиви другови за опште ствари налазе се са службама у ново ослобођеним крајевима). Управа је сад морала бирати подесније време за већи долазак на скупштину, па је стога и позив за скупштину и одложила, али је међутим непрекидно радила како треба и где треба, да питање о пројекту како било утисне у законе, и, благодарећи пријатељима основне наставе и учитеља, окренула се та ствар на боље. Несумњиво је, да је г. Љуба Јовановић имао одавно у виду као представник владе у просвети, па кад је то питање прихватио радикални посланички — клуб, онда је оно ишло све ближе крају своме. Добијено је и вама саопштено писмо г. мини. стра просвете да ће ствар до краја ове школске године свршити, па је чак доцније и у скупштини г. Љуба Јовановић изјавио, да ће питање о учитељима изнети по цену свога опстанка — из чега је сваки учитељ требао да види, да је г Јовановиђ, у колико до њега стоји, непоколебљив са добрим мишљењем о основној настави и њеним раднинима. Овом приликом управа удружења одаје част

и свима посланицима, без разлике партија који су у скупштини

ЈЕ