Učitelj

УМРЛИ УЧИТЕЉИ У 1913-14. год. 1089

Умрли учитељи у 1913-14. год.

т Раша Митровић учитељ Београдски у пензији, уредн. „Материнског Листа“ [1859. + 1914. гл

Покојни Раша није био обична појава у нашем друштву а нарочито у учитељству нашем. Његова је биографија кратка. Рођен је у Крушевцу 1859. год. где је и свршио основну школу и нижу гимназију. У Београду је свршио учитељску школу 1880. године и постао народни учитељ и то најпре у Брачину, па после у Ражњу, Делиграду, Алексинцу, Нишу, Цветановцу, Прћиловици и Београду.

Прво његово учитељевање док није дошао у Ниш било је доба поезије учитељске, доба идеализма. Млад, пун одушевљења, пун идеала и љубави према позиву своме Раша је све своје силе ставио у службу свога народа. Не само у школи, у она 4 зида своје учионице, где је он оној дечица коју је васпитавао по свима педагошким захтевима, којој је он откривао своју душу и улагао све своје силе да их научи свему ономе, што им треба за живот велим не само у школи већи у друштву, на улици, на сваком кораку и у свакој прилици он јебиоу пуном смислу прави народни учитељ. Он је заснивао корисне установе за народ, поучавао сељака у привредним знањима, будио иницијативу за све корисне ствари и развијао своју делатност у свима правцима чиме је љубав народну задобио и његово име постаде знано и чувено далеко ван његове уже околине.

Само таквим корисним радом, а уз то тактичким држањем, карактером и примерним понашањем могао је он придобити сим. патије народне и могао је бити десна рука своме пријатељу старом ветерану Боки Брачинцу народном посланику и данашњем пот.председнику Народне Скупштине у ширењу слободоумних идеја које су тих година Рашиног учитељевања почеле хватати корена, у маси народној.

Доласком у Ниш и Београд за учитеља Раши је отворено ново поље рада. Друго друштво — друга средина — друге потребе па и други правци рада. Наоружан добрим знањем, пун практич ног искуства у школском раду он је сад покушао да своју практику спојену с теориским захтевима педагошке науке и другоме позајмљује и тако почне писати практична упуства за предавање појединих наставних предмета у основној школи, чланке и предавања за учитеље и уџбенике за децу.

Како је Учитељско Удружење тада почело јаче развијати своју делатност и привлачити својим радом пажњу меродавних фактора за просветне ствари, то је учитељство и покојнога Рашу истакло у редове својих првака, који су водили реч у име учи. тељетва, и он је са својим друговима у Главноме Одбору Учитељскога Удружења и у управи Београдскога Збора чинио све што