Učitelj

Општа педагогика п

стварају код деце сензације много различитије од оних, које су за њега у исто време чудне и природне. У осталом зашто се чудити једном дрвету које пева, кад дете може да чује оргуљу, која свира, или какав хармонијум, који личе многом кућевном намештају, за чим унутрашњи механизам оно ништа не зна.

Тако многе Минхаузенове лагарије за децу су објашњиве због извесних феномена. Нпр. деца не би схватила кад би им се покушало објаснити да се звуци стварају вибрацијом жица на инструменту, али би лако схватила, кад би им се објаснило да звуци излазе из трубе у видним музикалним тоновима или пак на други

начин, да постају од винске паре, који излази у парним _ колутовима из гласа каквог пијанице и треба да осете не толико задовољство у тој фантастичној ствари, како ми то замишљамо, колико у начину како ми то причамо деци. )

Један други карактеристичан случај код мога детета био је између 10 и 18 месеца, што је имало манију за ципелама. То је у осталом општи укус све деце у то доба и ни једна играчка није толико била за њега занимљива као ципелице, које је оно скидало, узимало у руке, загледало их и сакривало под јастуче близу ногу и нису му се допадале само његове ципеле, већ и моје као и све остале. Разлог овој радости био је, што је оно у ципелама гледало један део своје личности, као што пуж осећа да је његова шкољка. један део његовог сопственог бића. Могло би се рећи да има и других предмета за које би се могло рећи да чине један део његовог бића, као например шешир, али оно не носи стално шешир и не виђа га често " и затим шешир нема један хумани облик као ципела, која заиста одржава облик и фигуру једне ноге. Међутим нешто слично ципелама јесу наочари. Моје дете од годину дана, када је први пут видело једну личност са наочарима, пружало је руке да их дохвати и разгледа а увидела сам, да и многа друга деца имају ту. исту радозналост.