Učitelj

Општа педагогика 15:

девојчица мислила је, да су снежне пахуљице парчад од шећера. |

једно дете од 3-4 године које је већ сазнало да снег пада, веровало је исто тако да са неба могу да падају конфете, чоколаде, дукати и динари. А исто тако сећам се једне апсурдне дечје идеје, која ми је изгледала врло природна, из мога живота, јер сам имала тада 9 година и била сам довољно писмена. Чак шта више ова ми је идеја била хипнотисана књигом „Швајцарски Робинсон“, која је тада била моја Библија. Један од синова Робинсонових упита га једног дана, зашто не могу да се сеју идукати као пшеница и кукуруз. Ствар ми тада не изгледаше чудновата већ чак искрена и разумљива јер и ја нисам била далеко од идеја дивљих ТГахита, који су једном приликом добили од капетана Соок-а неколико игала па их посејали верујући да ће и оне моћи израсти:

једном приликом гледала сам једну девојчицу од: 4 године, која је помагала мајци да пренесу један комарник у коме је било једно парче сировог меса, како се чуди зашто неколико паса трчи око њих и скачу уз комарник.

= „Осећају месо“, рече мати. |

— Како је то могуће кад је комарник затворен! Откуд знају да је унутра месо кад га не виде2!.. За њу је, наравно, било чудновато откуд то да пас осећа мирис кога ми не можемо да осетимо. Ова иста де-

војчица видела је једном како жене распростиру мокро. платно на сунце, које после пола сата постане потпуно суво, па упита зачуђено: „А где је то отишла вода из платнаг Ко је њу узео2!“ И као. што тако једна мокра ствар постане сува, зашто да слатко не: постане горко, зелено црвено, као што то у баснама види

Селијево дете видело је како се у води раствара парче шећера па је покушало да на исти начин. раствори и једно парче меса, а једно друго дете видело је, како се балони пуне ваздухом: дувајући у њих па је и дно покушало да надува своју сопствену руку::