Učitelj

Општа педагогика · 19

и кад би имало богатије појмове о дрветима, која певају и стенама које играју, него о монокотиледоним и дижотиледоним биљкама.

· Изгледа ми да се код деце у баснама мора да деси оно, што се дешава младићима у поезији и одраслима у науци. Тако од 16—20 године ретко је наћи ког младог створа, да се не задуби тако јако у какву лирску строфу им да и сам не покуша да пева, а заштог Зато што је то доба, доба зрелости и што је тада наша душа сва испуњена лирским осећањима, "хероизмом и еротиком, који су природни садржаји по-. езије; зато што је то доба у коме се живот достиже са свежијом и већом снагом. И кад први бујни утицаји љубави, прве заносне аспирације, оставе у нама своје меланхолије и радости, ми смо тада приступачнији, готовији и способнији за сензације и поетичке _ изразе, Али кад младић почне да улази у прве забринутости свакодневних борби у животу, када је већ постао озбиљан човек и добро специјализиран у једном послу — инжињер, лекар, хемичар, механичар — онда се интерес и задовољство смањују и губе; стихови изгледају прости или бљутави и никаква литература не успева тада тако, као једна књига, која се бави зрелим студијама, расветљује какву особину ИЛИ испи-тује какав проблем.

Елементи, који нас нагоне да се и ми каткад заинтересујемо поезијом, каквим романом или научном књигом, налазе се у нама самима. На исти се начин дешава и код детета. Оно носи у себи такве интелектуалне елементе, да су басне за њега права душевна храна. Оне су писане за њега и за његов су мозак оне најпријатнија храна као што'му и мајчино млеко беше некад једина храна. И мало по мало док дете расте, док се његови појмови умножавају и про-, ширују, све се басне саме по себи губе и исчезавају из њихове свести.

Али ДОК деца захтевају ову храну, ми одрасли не "треба да им то забрањујемо и да их остављамо у овом 9.