Učitelj

64 - Учитељ

врх Мучња где су пашњаци, за стоку, на коју истерују свако јутро чобани овце и козе поред школе. Испод врха планине виде се огромне оштрљасте стење с пећинама и обронцима, и, по неки бор, који се припио уза саму стену. Орлушине, јастребови и друге тичурине круже непрестано око ових стена и пећина а по источним и западним падинама црне се густе шуме борове и смрчеве као какви тавни зидови.

У непосредној близини школе, која је у једној дивљини, жако само може бити; саме су стене и камењари, пуне змија

и гуштера, али које заклањају мало школу од ветрова и задржавају обронке од стена које одозго с врха планине оти-

скују ветрови, киша, козе. па богами и козари.

Вода је изврсна, планинска. Хладна, усред лета као лед, и спроведена је у неколико чесама у МУ ЛИ а има неких чесама и горе изнад школе.

Двориште је тако мало да се може рећи и, да га нема. Оно је нагнуто испод школе косо и „срећом — ограђено врло јаком оградом. Иначе да није тога, деца кад се играју, могла би се отиснути у амбис испод школе који је ваљда дубок 50—60 метара до реке да не би ни ларчета од њих остало! Због те - тескобе и опасности по живот школске деце за време одмора она се и не играју већ седе, стоје или. шетају, или се испењу_ изнад школе по стенама и траже неку шириницу испод окомака стена. _ :

Кажу да нису могли наћи бољег места у пело) општини за школу.

Ну интересантно је како сам се ја доселио у Мочице.

Премештен сам у ово место из Ивањице. Могло се, ује путовати само на коњима или пешице. Колима се могло ићи путем који води из Ивањице у Ариље, највише један сахат, до Прилика, а даље не, но само на коњима Па после неколико сати путовања, све уз брдо, морало се скидати и с коња па пешице ићи и водити коње за собом! ја сам био тада фамилијаран: имао сам жену и двоје деце. Стога ми је било врло _ тешко одселити се. Да идем сам нисам могао, а да оставим 4 породицу нисам имао где. Шта сам могао друго радити но узмем под најам 4 коња и једног човека који ће вратити коње натраг и ја моја жена појашемо коње, узевши свако по једно „кете преда се, а на друга два натоваримо ствари. А онајчовек